Артан Курти тужбом тражи 2 000 евра од Андреја Миловића

Доскорашњи генерални инспектор Агенције за националну безбједност (АНБ) Артан Курти тужио је од министра правде Андреја Миловића, због оптужби да је преко њега у ту службу доведено “десетине људи с улице”, али и да је био организатор противзаконитог праћења.

Због таквих тврдњи Миловића, Курти тражи исплату нематеријалне штете у износу од 2.000 евра.

У тужби у коју су Вијести имале увид, додаје се да је Миловић у интервјуу једном дневном листу казао бивши генерални инспектор АНБ-а смијењен због злоупотреба службеног положаја и злоупотреба овлашћења.

“Било је ту много неправилности и незаконитости, попут нелегалних, противзаконитих праћења ијуди. Више од 50 људи, а могуће између 70-80 људи је запошијено у АНБ-у на тај начин откад је Курти дошао у Агенцију, па до дана његовог разрјешења”, цитирају се у тужби Миловићеве ријечи.

Потом се објашњава да су ти наводи туженог потпуно нетачни, тендециозни, злонамјерни и да нису поткријепљени никаквим доказима:

“И без икаквог чињеничног основа су усмјерени на потпуну моралну и стручну дисквалификацију тужиоца. Изнесене неистине представљају веома озбиљне и злонамјерне квалификације које су подложне доказивању, што без сваке сумње вријеђа част и углед тужиоца, чиме је причињена штета његовој части и угледу. Тужилац је дана 22. 7. 2022. године на сједници Владе Црне Горе именован за генералног инспектора АНБ-а, док је дана 9. 11. 2023. године такође на сједници Владе Црне Горе разријешен са дужности генералног инспектора АНБ-а… Дакле, у рјешењу о разрјешењу се апсолутно не наводи било који разлог за разрјешење… Туженом није могло остати непознато због којег разлога је тужилац разријешен и шта се наводи у образложењу рјешења о разјешењу, јер се ради о ужем члану Владе и то министру правде и члану Вијећа за националну безбједност”, пише у тужби Куртија, преносе Вијести.

У тужби се наводи да, према члану 19 Међународног пакта о грађанским правима, слобода изражавања представља један од суштинских основа демократског друштва…

При чему је, додаје се, право суда да у сваком конкретном случају штити и цијени који су то наводи који прелазе границу допуштеног и представијају објективно увредљиву или омаловажавајућу квалификацију.

“Није спорно да је свака јавна личност дужна да трпи већи степен критике своје професионалне активности у односу на обичне грађане… Међутим, право на слободу изражавања не представља апсолутно право по Конвенцији, што значи да је ријеч о праву које подлијеже извјесним изузецима. Није допуштено објављивање информације која садржи саме увреде без чињеница на основу којих је изведен такав вриједносни суд, што не представља пропорционално средство за остаривање легитимног ција, као што је информисање јавности која се може извјештавати и на други начин, којима се не повређују права јавних личности у толикој мјери”, пише у тужби.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: