АСК утврдила да је судија Управног суда прекршила закон: „Није исто 13.000 и 10.000 евра“

И лаику је јасно да 10.000 евра није исто што и 13.000 евра, констатовала је Агенција за спречавање корупције (АСК), која је и у поновном поступку оцијенила да је судија Управног суда Светлана Радошевић прекршила Закон о спречавању корупције јер је пријавила мањи износ кредитног задужења за 3.000 евра.

Радошевић је у поступку тврдила да нијесу тачни наводи да није пријавила кредит на име супруга, већ да је само пријавила умјесто 13.000 евра износ дуга од 10.000 евра, а да је износ рате тачно уписала. Сматра да се не ради о увећању имовине нити о прикривању података о приходима, а у свом изјашњењу је указала да није дала сагласност за увид у банковни рачун за њу и супруга, па јој је нејасан правни основ за такву контролу.

Због непријављивања 3.000 евра кредита, АСК је и раније водила поступак против Радошевић, али је ту одлуку у спору пуне јурисдикције укинуо Управни суд, након чега је Агенција поднијела захтјев за испитивање судске одлуке Врховном суду. Тај суд је 3. јуна донио одлуку којом је одбио захтјев за испитивање судске одлуке као недозвољен, наводећи да је Управни суд поништио управни акт те да не постоји правоснажна одлука као процесни акт и претпоставка за подношење захтјева за испитивање судске одлуке.

– Имајући у виду да је Врховни суд навео да одлука Управног суда није правоснажна, то је Агенција у поновном поступку, а ради расвјетљавања ове управне ствари у току испитног поступка извела доказе: извршила увид у базу података Агенције за спречавање корупције и Централне банке Црне Горе (ЦБЦГ) – наводи се у одлуци АСК, донијетој 24. јуна, пише ДАН.

У њој се наводи да је упоређујући податке из извјештаја о имовини са дијелом базе ЦБЦГ, утврђено да је судија Управног суда пријавила мањи износ кредита прихода који се води на име супруга, односно пријавила је кредитно задужење супруга у износу од 10.000 евра код Сосијете женерал банке, док је он кредитно задужен у износу од 13.000 евра код НЛБ банке.

– Чланом 25, став 2 Закона о спречавању корупције прописано је да је јавна функционерка дужна да у извјештају о приходима и имовини наведе тачне и потпуне податке, што је у конкретном изостало јер је и лаику више него јасно да 10.000 евра и 13.000 евра није исто – наводи се у одлуци директорице АСК Јелене Перовић.

Цијенили обавезу, природу и тежину радње

У односу на наводе Управног суда да је Агенција приликом доношења одлуке дужна цијенити о каквој се обавези ради, природи и тежини радње, Перовић указује да члан 25 Закона о спречавању корупције не говори о коруптивним радњама јавног функционера, већ предвиђа једноствану радњу – достављање тачних и потпуних података.

– У случају да је недостављање тачних података коруптивна радња а што су експерти предлагали да буде обиљежје кривичног дјела, а не прекршај, приликом израде Закона о спречавању корупције, Агенција би све списе предмета достављала тужилаштву ради утврђивања кривичне одговорности јавних функционера – објашњавају из АСК.

У образложењу се наводи да Агенција до предметних података није дошла приступом рачунима банкарских и других финансијских институција за које је потребна сагласност јавног функционера, већ упоређивањем података из поднесеног извјештаја са дијелом базе података ЦБЦГ, сходно члану 30 Закона о спречавању корупције, за које није потребна сагласност јавног функционера.

– Наводи Управног суда да се ради о пропусту техничке природе су неосновани јер овакав став потпуно обесмишљава постојање члана 25 Закона о спречавању корупције који јасно прописује обавезу јавном функционеру да достави тачне и потпуне податке. Да је овакав став Управног суда исправан, онда законодавац не би уопште предвидио члан 23 ранијег и члан 25 садашњег закона нити обавезу јавног функционера о достављању извјештаја с тачним и потпуним подацима – пише у одлуци.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: