АСП: Током куповине КАП-а Пејовић дуговао милионе банци из Крагујевца

У вријеме када је кроз стечај куповао имовину некадашњег Комбината алуминијума Подгорица (КАП), власник Унипрома Веселин Пејовић краткотрајно је изашао из власништва своје фирме како би избјегао да његов удио у Унипрому буде предмет извршне продаје због дуга, којег је имао према “КБМ Банци” из Крагујевца.

То су сазнања Акције за социјалну правду (АСП), саопштена Порталу РТЦГ.

„Све ово баца ново свјетло на тадашњу финансијску способност Веселина Пејовића да купи имовину КАП-а, која му је продата на начин да уговорену цијену од 28 милиона еура плаћа из неколико пута, а претходно му је дато право да он организује производњу у КАП-у. Па му је зарада од продаје алуминијума практично могла олакшати куповину имовине подгоричке компаније. Након што је средином 2013. године отворен стечај у КАП-у и у октобру исте године проглашено банкротство, почетком наредне 2014. године стечајни управник огласио је продају имовине за 28 милиона, упркос томе што се указивало да имовина некадашњег привредног колоса вриједи вишеструко више“, сматрају у АСП-у.

Истичу да је у фебруару 2014. године стечајни управник прихватио једину понуду за куповину имовине КАП-а од фирме Веселина Пејовића.

„Управо у том мјесецу он је у Унипрому пренио 51 одсто власништва на своју супругу Дубравку Пејовић без икакве накнаде. Као правни основ искориштен је уговор и анекс уговора о подјели заједничке имовине брачних другова. До тада је Веселин Пејовић био искључиви власник Унипрома, фирме са сједиштем у Никшићу. Дана 18. јула 2014. године КАП у стечају и Унипром потписали су уговор о пословно техничкој сарадњи, којим је Унипрому дато право да под својим именом и за свој рачун преузима организацију производње у КАП-у. Први дио цијене од четири милиона за куповину имовине КАП-а, купац је требало да исплати у септембру исте године. Већ 21. јула 2014. године регистрована је промјена власништва у Унипрому, јер је Веселин Пејовић пренио свој удио од 49 одсто на кћерку Владицу Пејовић, а он је остао извршни директор у никшићкој фирми“, тврде у АСП-у.

Према сазнањима АСП-а, у том периоду је постојао захтјев јавног извршитеља, који је тражио да се у Централном регистру привредних субјеката над удјелом Веселина Пејовића од 49 одсто у Унипрому као средство извршења одреди продаја тог удјела, а због дуга од 111 милиона динара, којег је имао код „КБМ Банке“ у Крагујевцу, пише РТЦГ.

„Међутим, Централни регистар привредних субјеката је одбио тај захтјев, јер у том моменту Веселин Пејовић више није био власник удјела у Унипрому. У септембру 2014. године уписана је забиљежба потраживању над удјелима у повезаним фирмама Пејовића – Сентидо Тара (касније назив промијењен у Унипром хотели), Еxпорт Импорт ВСТ Тренд и Унипром металима. Међутим, послије само неколико дана је скинута забиљежба, пошто је предмет преведен у парницу. Већ наредног мјесеца, односно у новембру 2014. године Веселин Пејовић повратио је 49 одсто власништва у Унипрому од своје кћерке, док је марта наредне 2015. године потписан анекс уговора о продаји имовине КАП-а. Други дио цијене од десет милиона еура требало је платити непосредно по његовом потписивању, а трећи дио од преко 13 милиона у септембру те године“, наводе у АСП-у.

Већ у јуну 2015. године, напомињу, Веселину Пејовићу је без накнаде и супруга повратила власништво од 51 одсто у Унипрому, па је поново постао власник 100 одсто удјела у никшићкој компанији.

„Када је куповао имовину КАП-а власник Унипрома је најављивао инвестиције од 76 милиона еура и запошљавање 300 радника. У међувремену се показало да му је државни Инвестиционо-развојни фонд дао под сумњивим условима два кредита од 4,7 милиона и 7,5 милиона за инвестиције. Озбиљна улагања и значајнија запошљавања су изостала, а КАП је у међувремену престао да постоји у облику у којем је некада радила подгоричка фабрика. Власника Унипрома у медијима прате оптужбе партнера из Израела (осуђен за проневјере) о спорним финансијским трансакцијама“, сматрају у АСП-у.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: