АСРС: Сагласност Радмановића за НАТО не обавезује српски народ, нећемо пристати на уцјене

– Питање чланства БиХ у НАТО савезу је постало најважније политичко питање код нас у овом тренутку. Ријеч је о изјавама или актима које, по једнима представљају `пресуђене чињенице` за чланство БиХ у НАТО савезу, а по другима доказ да се такве изјаве тако не могу тумачити. И сами српски политичари су по овом питању подијељени. Једни су у улози тужиоца а други у улози жртве која се труди да докаже да је такво тумачење погрешно, пише у саопштењу АСРС-а ИН4С-у.

– У питању је наводна сагласност г. Небојше Радмановића – српског члана предсједништва у једном од прошлих мандата. Без намјере да арбитрирамо, да ли је акт који је наводно подржао г Радмановић пристанак Републике Српске на чланство БиХ у НАТО савезу, или само прихватање сарадње са овим савезом, сматрамо да у обје варијанте тај акт не може бити обавезујући за српску страну без да га ратификује Народна Скупштина Републике Српске и на референдуму подрже грађани. Подсјетићемо грађане а и политичаре на један судбоносно истоветан примјер из српске историје. Радило се о тзв „Венс Овенововом плану“. Као и данас, на тадашње руководство је вршен велики притисак, пише у наставку саопштења.

– Имали смо формално избор или да прихватимо план, и на тај начин се самоукинемо, или да план одбијемо и да уследи бомбардовање од стране НАТО пакта и на тај начин да се постигне исти циљ. Тадашње руководство је у априлу мјесецу 1993. године прелиминарно парафирало план, али јасно дало до знања да тај параф мора да одобри НСРС. И шестог маја на Јахорини, због велике одговорности Скупштина је коначну одлуку препустила грађанима. Расписан је референдум на коме план није прихваћен него наставак преговора о мировном решењу. Зато садашње руководство, као и сви политички прваци, дужни су да говоре да ни данас не постоји пресуђена чињеница с којом је стављена тачка на овако важно питање.

– Треба прихватити разговоре о овом питању јер ни једно питање у БиХ, без обзира да ли тражило одговор `за` или `против`, не може се ријешити без сагласности сва три народа. Предсједавајући предсједништва Г Комшић посебно мора имати одговорност за поступке које чини. Мора да схвати да се у БиХ никад ништа није постигло уцјенама или наметањем решења. Све одлуке које су и биле наметнуте, чак и у скоријој прошлости, постојаће док постоји сила која је ту одлуку наметнула. Оног тренутка кад сила нестане нестаће и такве одлуке, кажу из АСРС-а.

АСРС апелује на све политичке субјекте у БиХ да не требају својим немуштим изјавама, датим због личне промоције, да помажу непријатељима БиХ који су већ прозвали БиХ као земљу чуда у којој су њени највећи непријатељи они који се декларишу као њени једини заштитници. Оваквим оцјенама се нико не треба радовати него настојати да пронађе изгубљене традиционалне вриједности због којих је БиХ некада словила за Југославију у малом.

Од политичара грађани очекују, посебно од предсједавајућег Предсједништва г Комшића, ако постоји сумња у артикулисану вољу српског народа, да не се не потежу историјски погрешни потези као што је то урађено у октобру 1991. године, него да затраже изјашњавање Народне Скупштине Републике Српске или, ако то није довољно, да затраже да се воља грађана Републике Српске утврди на референдуму. Свако другачије решење укинуће и оно мало наде коју имају младе генерације које у овој земљи желе да остану, закључују из Асоцијације „Ствараоци Републике Српске“.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: