Астрахан – Јужна Венеција Русије на делти Волге

Пише: Остоја Војиновић

Зима је једна од најчешћих асоцијација када помислимо на Русију. Мало ко обраћа пажњу на то да у овој великој земљи постоје и градови у којима током целе зиме може да се деси да не падне снег, где се можете сунчати у свако доба године. У тим градовима жене облаче бунде када температура „падне“ на + 10 степени Целзијуса, лубенице су жуте, кухиња се одликује специјалитетима кримских Јевреја.

Ове карактеристике односе се на руски град Астрахан – руски: Астрахань, смештен недалеко од ушћа реке Волге у Каспијско језеро, град који је административни центар Астраханске области, која се налази уз руску границу са Казахстаном, и град који је удаљен 1.534 километра од Москве. Град који представља велики индустријски, финансијски и комерцијални центар у овом делу Волге, и у коме живи око 530.000 становника.

Овај град називају Јужном Венецијом Русије, док га неки зову још и градом мостова, јер их има више од 50. Други, пак за њега кажу да је острвски град, обзиром да се простире на 11 острва. А има оних који га зову и расадником лотоса, прелепог цвета који цвета у делти Волге на простору од чак пет хектара.

За Астрахан се може још рећи и да је гранични град и да представља капију јужне Русије. Астрахан је, истовремено и велика лука, главни пловни пут земље, јер Волга која протиче кроз овај град повезује га са Црним, Балтичким, Северним и Средоземним морем. Све ове предности направиле су од Астрахана чворну тачку за производе који долазе из Индије и Ирана у Европу.

Уживаоци у кавијару Астрахан ће памтити и по томе, јер овај град је светски извозник кавијара и различитих врста рибе. Посебност овог руског града су и лубенице које се извозе у цео свет, баш као и парадајз. Ови производи, заједно, представљају најважнији део пољопривредне производње.

Астрахан је богат сољу, песком, глином, шљунком, гипсом, а када је реч о индустрији предњачи прерада нафте и природног плина из околних лежишта, прехрамбрена, бродоградња, производња опреме за бушење нафте и плина, прерада коже и крзна, хемијска и дрвна индустрија (производња целулозе и папира).

За Астрахан каже да је један од највећих руских градова хемијске индустрије с обзиром на то да је његов регион богат резервама гаса и нафте, те да се према последњим истраживањима град налази на петом месту у свету по резервама ‘’црног злата’’.

С обзиром на толике залихе нафте очекивало би се да Астрахан више подсећа на светски развијене метрополе, где се возе скупа кола, јер шта има профитабилније од нафте и гаса, који су овде апсолутно број један.Уместо џипова или немачких и јапанских возила који доминирају московским улицама, на улицама Астрахану се могу и даље видети „лада”, „волга”, „москвич”, источнонемачки „варбург”, возни парк из последњих година Совјетског Савеза.

Исто је и са зградама. Град више личи на историјски музеј под ведрим небом, са свим тим старим кућама прављеним у дуборезу којима доминирају жути кровови, избледели од старости које нико није деценијама мењао, а има кућа старих и по цео век. Међутим, у њима се и данас живи. Власти Астрахана не крију да улажу много како би изменили панораму града, упирући прстом на велелепну грађевину у самом центру – зграду филхармоније. Астрахан је културни и просветни центар овог дела Русије, са чак пет универзитета, високим школама, Институтом за рибарство и океанографију, те позориштима, музејима и уметничким галеријама.

Још од шестог века Астрахан представља најзначајнију везу, својеврсну пијацу између Европе и Каспијског мора. Од 13. века ту су се населили Татари. Град је постао средиште једног татарског каганата, а од 1554.године, од времена Ивана Грозног прешео је под власт Русије. Године 1569. Астрахан су опселе отоманске трупе, али су биле принуђене да се повуку, да би у годинама које су следиле Турци одустали од напада на Астрахан, омогућивши тако Русима да плове читавом Волгом. У 17. веку град је постао капија руског продора на оријент, а многи трговци из Јерменије и Персије населили су га и ту остали до данас. Један од посебних куриозитета у вези овог града је и тај што овде живи више од 100 националности, чак 14 различитих вероисповести живе у миру једни са другима. Астрахан има и више од 150 мањина и етничких група, међу њима су Татари, Казахстанци, Украјинци,Белоруси, Јевреји, Чечени, Јермени…

Астрахан се првобитно налазио на десној обали Волге да би у 16. веку због безбедности био премештен на супротну, леву страну, као потпуно ново место које ће пружати сигурно уточиште онима који су се ту намеравали населити.Тада је на левој обали Волге подигнута дрвена тврђава (кремљ) који се и данас сматра полазном тачком за Астрахан.

Управо се ту данас налази тврђава која по свему подсећа на московски Кремљ. Представља историјски центар Астрахана, растао је око кремља изграђеног између 1562. и 1589. године. Темељи су постављени у време Ивана Грозног, а због вреликог броја уметничког богатства и музеја, уврштен је на Унескову листу светске културне баштине. Копију ове утврде употпуњује и велика Успенска црква налик Цркви Светог Христа спаситеља, но, ипак ова астраханска је мања. Кремљ је саграђен од опеке, због чега се тврђава и сматра изузетним спомеником руске архитектуре и утврђења 16. века. Осим Успенске цркве, градским тргом доминира и споменик Петру Великом, откривен 2007.године. Велелепни комплекс здања са огромним заграђеним тргом даје објашњење зашто су ове светиње посећене током целе године. Цркве су богато живописане и у њима можете пронаћи духовни мир и осетити неку чудну енергију.
Иако би се очекивало да овај град на Волги током зиме постаје окован ледом, континентална клима му даје сасвим другачији шмек. Помало неочекиван за руске услове.Просечна температура у јануару не пада испод – 10, а у јулу буде и до + 25 степени. Овај град привлачи туристе својим бројним историјским и архитектонским споменицима и годишње га посети и до три милиона туриста.

Туристи овде могу да се увере колико житељи Астрахана уживају у свадбеним весељима уз посматрање како се лимузине са младенцима и гостима заустављају пред Успенском црквом и где младе бацају бидермајере. Дефинитивно не може а да се не примети колико исток ипак жели да буде запад, па макар и у ситницама, потенцирајући да их на венчање довозе америчке гламурозне лимузине са четвора врата и затамљеним стаклима какве су се пре више децениј могле видети само преко Атлантика.

Оно што је још једна посебна специфичност за Астрахан је то што највеће лубенице које се гаје у Русији потичу из Астрахана, где је лети просечна температура, као што је већ поменуто +25 степени. Астраханске лубенице су јаркоцрвене и слатке, пуцају чим се у њих зарије нож. У овај град вреди доћи у августу и посетити фестивал „Руска лубеница“, где се могу дегустирати разне врсте овог укусног плода. Може се пробати чак и „месечева“ жута лубеница, коју су узгојили овдашњи пољопривредници,а истовремено посетити и Музеј лубенице отворен у овом граду 2006.године.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: