Астронаути се чешће „заглављују“ у свемиру него што мислимо

Због техничких проблема са свемирским бродом Старлајнером, астронаути Сунита Вилијамс и Бери Вилмор провешће 8 месеци дуже него што је планирано на Међународној свемирској станици. Претпоставља се да ће се на Земљу вратити тек фебруара 2025. године, иако је првобитно мисија требало да траје само осам дана.

Али ови астронаути нису први свемирски путници који су се „заглавили“ у свемиру, а вероватно неће бити ни последњи. Овакве потешкоће су очекиване – штавише, Вилијамс и Вилмор су можда потајно задовољни.

„Астронаути себе сматрају ‘насуканим’ на Земљи, а не у свемиру, тако да је ово за њих огроман поклон,“ каже Крис Хедфилд , бивши НАСА астронаут, пилот спејс шатла и дугогодишњи командант посаде на Међународној свемирској станици, „То је сврха наше професије.“

Без обзира на узрок продужења мисије, кашењења, астронаути и свемирске агенције се припремају за ове ситуације, преноси „Нешнал џиогрефик“.

Хедфилд каже да се проблеми увек могу очекивати током првог лета било које свемирске летелице, али додаје да разуме зашто је НАСА одлучила да буде посебно пажљива како би осигурала безбедност посаде.

„Припремате се деценијама тако да имате прилику да проведете дужи временски период у свемиру, а то је њихов кратак лет претворило у дуготрајан лет“, обајшњава Хедфилд. С обзиром да су искусни астронаути, Вилијамс и Вилмор су вероватно позитивно одговорили на ово кашњење, спекулише Хедфилд. „На крају сваког мог лета у свемир, да је неко рекао ‘имаш још три месеца горе’, то би била најбоља ствар коју бих могао да чујем,“ каже он.

Обично није проблем када астронаути морају да проводе више времена у свемиру него што су очекивали, према професору астронаутике на Универзитету Јужне Калифорније Мајку Грантману. Међутим, дужи боравак у свемиру могао би бити опаснији за старије астронауте, који би патили од ефеката губитка мишића и остеопорозе због микрогравитације. Ако ништа друго, ситуација са Старлајнером је пример како искусни астронаути могу да се носе са проблемима.

Стручњаци додају да је овај случај пример да, без обзира на мере безбедности које владају приликом дизајнирања летелица у којима ће бити људи, непредвидиви изазови увек могу да се десе и потребно је да сви укључени у мисију буду спремни на то.

„Додатни мозгови и парови руку“

Што се тиче тога како ће посада Старлајнера провести своје додатно време у свемиру, Вилијамс и Вилмор су се ефективно придружили постојећој посади свемирске станице и тамо ће имати одређене улоге до повратка у фебруару.

„НАСА и сарадници су срећни што имају додатну продуктивност на броду, са два додатна мозга и пара руку, помоћу којих могу да спроводе истраживања и одржавају веома сложену Међународну свемирску станицу“, каже бивши НАСА астронаут Том Џонс.

Напомиње да су два роботска теретна брода већ дошла до Старлајнера, вероватно носећи додатне залихе за астронауте. Хедфилд каже да су Вилијамс и Вилмор искусни астронаути који ће лако поднети сваку непријатност, додајући да нико не постаје астронаут јер је то удобан посао. Осим тога, обоје су провели већи део свог живота припремајући се управо за ову врсту сценарија. „Ово је као најбољи божићни поклон који су обоје могли да добију“, каже он, „Заменио бих места са њима у трену.“

Није једини случај

Постоји дуга историја свемирских путника који су провели више времена него што се очекивало у свемиру, због препрека на које су наишли пре враћања на Земљу.

Најпознатији случај је случај Сергеја Крикаљева, космонаута на свемирској станици Мир током распада Совјетског Савеза. Крикаљев је полетео 18. маја 1991. са Бајконура у Совјетској Социјалистичкој Републици Казахстан и планирао је да на Миру проведе око 150 дана. Али Совјетски Савез се распао током његове мисије, а нерешена питања о његовом повратку задржала су га у свемиру укупно 311 дана – што је био светски рекорд у то време.

Светски рекорд за највећи број дана проведених у свемиру има руски космонаут Валери Пољаков, који је провео 437 узастопних дана на свемирској станици Мир 1994. и 1995. године.