Атлас Група: 20 питања за гувернера ЦБЦГ Радоја Жугића

Прес служба Атлас Групе поставила је 20 питања за гувернера Централне банке Црне Горе Радоја Жугића.

Да ли је ЦБЦГ седам година давала позитивно мишљење на „Е-cоmmеrc“ пословање Атлас банке?

Јавност Црне Горе и региона, депоненти, клијенти, те акционари Атлас и  ИБМ банке, а надамо се и правосудни органи Црне Горе, очекују да добију одговоре од гувернера Централне банке Црне Горе др. Радоја Жугића на сљедећа питања везана за поступке које је он својом одлуком и својим потписом иницирао против Атлас и ИБМ банке, истакли су они.

Њихова питања преносимо интегрално:

1. Како је могуће да и поред тога што су Атлас банка и њени акционари поступили према налазу и Рјешењу ЦБЦГ из 2017. године и извршили докапитализацију од 10 милиона еура током 2017. и 2018. године, она и даље нема адекватне статистичке параметре? Да ли то значи да ЦБЦГ није добро одмјерила 2017. године када је донијела рјешење, или није очекивала да ће докапитализација успјети?

2. Зашто понуде које су предложене од стране банака и њихових акционара непосредно прије увођења привремене управе, а сада и стечаја, нису размотрене од стране ЦБЦГ, иако су оне евидентно водиле ка оздрављењу ове двије банке?

3. Како банка која има константан раст депозита, нето оперативни профит од камата и накнада у износу од више од 11 милиона еура, 87 милиона еура у депозитима и потраживањима од других банака (више од 1/3 укупне
имовине банке), те никада није била у ситуацији да не може да исплати било какву обавезу, може бити проглашена за несолветну употребом статистичко – бирократских метода рачуноводствене класификације, а без узимања у обзир претходног, односно реалног стања?

4. На бази чега је уведена привремена управа када Закон о банкама у члану 120. каже да мора бити кумулативно испуњено више предуслова за то, од чега је како се види из Рјешења ЦБЦГ испуњен само један?

5. Чланом 129. став 1. тачка 7. Закона о банкама је прописано да се лиценца – дозвола за рад одузима у случају да је коефицијент солвентности испод ¼ од Законом предвиђених 10%, дакле 2,5%. По ком основу је одузета дозвола за рад ИБМ Банци, где је по налазима последње контроле ЦБЦГ тај коефицијент 4,65%, дакле само нешто мало нижи од дозвољених 5%?

6. По ком основу је одузета дозвола за рад ИБМ банци уз образложење да је имовина нижа од обавеза те банке, ако је контрола ЦБЦГ непосредно прије увођења привремене управе констатовала да је имовина за 2 милиона виша од обавеза те банке? Да ли је неко нешто мијењао у извјештајима у међувремену и ко?

7. У новембру 2018. ИБМ Банка је упутила приједлог ЦБЦГ о томе да се обезбиједи додатни колатерал у вриједности од 7 милиона евра за наплату по ризичним кредитима, те на тај начин обезбиједи сасвим довољне
параметре за даље функционисање. Зашто ЦБЦГ никада није одговорила нити размотрила тај приједлог?

8. Да ли је постојао законски основ за увођење привремене управе у банке? Имајући у виду да је управа Банке испоштовала све мјере ЦБЦГ, како је то наведено у Извјештају о контроли из новембра 2018. године, не само да није било законских услова за увођење привремене управе Банци, већ за то нијесу постојали ни логички оправдани разлози.

9. Да ли повјеравање привремене управе лицу које не познаје пословне односе и механизме пословања пословне- комерцијлане Банке може бити искључиво контрапродуктивно и директно на штету управо клијената и депонената банке? Зашто за привременог управника није доведен банкар са
комерцијалним искуством, а не бирократа? Да ли постоји намјера да се банка уништи и прода другом лицу по ниској цијени?

10. Како Гувернер и ЦБЦГ тумаче одредбе Закона о банкама да привремена управа може да натјера постојеће акционаре да продају своје акције, а што је дефинисано члановима закона о банкама од 127. па надаље.
Незамисливо је да у правно уређеном систему може натјерати да прода своју имовину, изузев добровољно или судским путем?

11. Више наврата је у домаћој штампи изнет случај тзв. Е-комерца, односно како је наведено од стране истражних органа покушаја прања новца од стране клијената Атлас банке. Како је ЦБЦГ у протеклих 7 година, колико је трајала сарадња Атлас банке са привредним друштвима која су осумњичена за прање новца, дефинисала такве активности у својим контролним извјештајима и шта је он као Гувернер предузео по том питању, те како је ЦБЦГ давала позитивно мишљење по овом питању толики низ година?

12. Какав је став Гувернера у вези чињенице да је исти ревизор који је вршио ревизију Атлас Банке, дао мишљење са резервом на финансијске извјештаје Прве банке Црне Горе, у којима се јасно наводи да је дато такво мишљење из разлога што финансијски извештаји нису усклађени са  међународним рачуноводственима стандардима, а „Ревизор се није могао
увјерити да ли је ова банка у претходним периодима адекватно примијенила рачуноводствену политику вредновања стечене активе, као и ефекте које би ово питање могло имати на њене финансијске исказе за 2017. годину.“?

Дакле, из логике ЦБЦГ, ако се ревизор увјери да постоји проблем у банци у којој је очигледно све транспарентно, те је ревизор могао доћи до било каквих закључака, то може бити повод за привремену управу, а уколико он уопште не може да се увјери у тачност финансијских извјештаја, то не може бити повод, што је само по себи евидентан нонсенс.

13. Шта је учинила ЦБЦГ и њен Гувернер по питању уплате новца из случаја Каспиа, гдје су средства заплијењена са рачуна Атлас банке уплаћена на рачун фирме (код Прве банке ЦГ) која је једна од фирми под истрагом за прање новца, а везано за добро познату аферу на Малти, гдjе је чак ликвидиран и један новинар, о чему је штампа широм Европе писала.
Да ли је ЦБЦГ активирала механизме за контролу прања новца у овом случају и извршила контролу Прве банке ЦГ?

14. Да ли је тачно да ЦБЦГ ни до данашњег дана није утврдила вриједност недостајућих сопствених средстава, кроз утврђење акумулираних губитака Атлас Банке, што је основни предуслов за одређивање било каквих мјера, укључујући привремену управу?

15. Да ли је тачно да је у поступку доношења Рјешења о увођењу привремених мјера, ЦБЦГ није омогућила власницима и управи банака, да учествују у поступку и изјашњавају се о чињеницама значајним за доношење рјешења и резултатима испитног поступка. Из ког разлога је примијењен хитан поступак, те на који начин то доприноси стабилности банкарског и монетераног система?

16. По ком основу је привремена управа покренула продају дијела имовине Атлас банке у току спровођења привремене управе, ако је Законом управо дефинисано да привремена управа треба да очува цјеловитост имовине
банке?

17. Према информацијама које круже, поједини депоненти банке су успјели да своја средства пребаце у друге банке иако траје тзв. мораторијум на плаћања. Како је то могуће и чија је то одговорност? Да ли ће ЦБЦГ предузети мјере према одговорнима и да ли Гувернер може да објави листу ових лица?

18. Да ли је тачно да је привремена управа у Атлас Банци противзаконито ушла у туђе просторије и пописивала имовину других лица, за коју су наводно мислили да се ради о имовини банке, без било какве претходне провјере, а односи се на умјетничка дијела? Да ли је против одговорних лица за ову злоупотребу поднета пријава?

19. Зашто није прихваћен приједлог акционара Атлас банке да се управа која је вршила функцију до увођења привремене управе врати у банку у савјетодавној функцији у циљу очувања стабилности банке и повјерења депонената и клијената банке, те наставка несметаног нормалног пословања и у периоду привремене управе?

20. Да ли г. Жугић мисли да поднесе оставку због незаконитих радњи везаних за ове двије банке?

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: