Аустралија на клацкалици између Кине и УСА

Пуно дугих година су везе између Аустралије и Кине биле добре. Аустралијска привреда је профитирала од кинеског раста а ове две државе су 2015 потписале и уговор о слободној трговини. Више од 36% аустралијског извоза је прошле године отишло у Кину. Обим трговине се креће око цифре од 131 милијарду швајцарских франака. А годишња школарина од око 165.000 кинеских студената је за универзитете Аустралије битан извор прихода. Уз то је, све до избијања цорона-пандемије, на стотине хиљада кинеских туриста у Аустралији годину за годином трошило милијарде долара.

Упркос просперирајућим привредним везама су се односи на дипломатском нивоу рапидно погоршали. Јабука раздора је чињеница да је Аустралија -попут УСА- забранила кинеским телекомуникационом гиганту Хуаwеи учешће у изградњи мобилне мреже 5Г. Цанберра сем тога интензивно сузбија покушаје ширења утицаја Пекинга на аустралијске фирме, политичке партије, универзитете и друге институције.

“Као жвака на ђону”

Но сада су дипломатски контакти доживели тешки лом. Министар унутрашњих послова Аустралије Петер Дуттон је једном интервјуу инсистирао да Пекинг мора испоручити више информација о настанку и ширењу  новог цорона-вируса. На то је пропагандна труба кинеске Комунистичке Партије, лист “Пеопле’с Даилy”, оптужио владу премијера Сцотта Моррисона да овим маневром жели да скрене пажњу са промашености сопствене борбе против пандемије и катастрофалних  пожара у Аустралији, а све зачињено типично комунистичким фразама како се  Аустралија обсесивно улагује Америци а поједини аустралијски политичари према Кини гаје идеолошке предрасуде.

Корак даље начинио је Ху Xијин, главни уредник кинеског националистичког листа “Глобал Тимес”. Он је Аустралију на Wеибо -кинеском пандаму Тwиттеру- описао као истрошену жвакаћу гуму на кинеском ђону те закључио да се треба наћи камен, којим би се одстранио тај сметајући прилепак.

Аустралијски премијер Моррисон је безпоговорно стао у одбрану свог министар унутрашњег. Он је официјелно одмах затражио покретање међународне истраге о извору пандемије. Ту истрагу би морала да води претходно темељно реформисана Светска Здравствена Организација (WХО), чија би овлашћења била слично дефинисана као и она која имају инспектори оружаних сила у оквиру програма разоружања.

У разговору за НЗЗ је бивши шеф аустралијских обавештајних служби Аллан Гyнгелл рекао да је разбеснела реакција Кине била очекивана. Аустралија има сасвим довољно разлога да захтева међународну истрагу појаве цорона-вируса. Али оно што га је изненадило је била соло-акција владе Аустралије: “То је просто изречено у једном тв-интервјуу и представљено као да се Кина изводи пред трибунал, уместо да се инсистира на научном истраживању порекла вируса.”

Згражавање над претњама Кине

Не само водећи кинески медији, него је и амбасада Пекинга у Аустралији запуцала тешком агитпроп-артиљеријом. У интервјуу за лист  “Аустралиан Финанциал Ревиеw” је амбасадор Цхенг Јингyе одбацио захтев Цанберре као политички мотивисан. Аустралија се просто улизује УСА. Сем тога је амбасадор запретио да ће Кинези размислити да ли ће и даље долаити туристички у једну тако непријатељску земљу и у њу слати своју децу на студије. Кина може мирно да се одрекне аустралијске телетине и вина.

Овакве изјаве амбасадора Кине су изазвале згражавање у Аустралији. Политичари и медији су их схватили као отворену претњу трговинским бојкотом. Министарка спољна Марисе Паyне је у једном тв-интервјуу одбацила “употребу привредних мера присиле”. А јастребови у владајућој партији у Аустралији захтевају хитро разлучивање Аустралије од Кине.

Експерти за Кину, попут Немца Ханса Хендрисцхкеа, професора за Кинески бизнис и менаџмент на Университy оф Сyднеy, ову ствар гледају нешто трезвеније. За њега су примедбе кинеског амбасадора биле веома информативне и личне. Није се радило о официјелној претњи Пекинга. Политичари и медији Аустралије су амбасадорову изјаву стилизовали у претњу. “Дипломатски односи између Аустралије и Кине су тренутно лоши. Али  привредне везе јачају стално, пре свега извоз руде гвождја, угља и гаса”, каже Хендрисцхке. Разлучивање обеју земаља, по њему, није изводиво: “И Кини је потребан сигурни лиферант висококвалитетних сировина и хране. Аустралија се не да тако лако надоместити.”

Поглед на статистичке цифре као да потврђује тезе Хандрисцхкеа. 2018 је Кина иу Аустралије увезла скоро 70% својих потреба за рудом гвожђа. Пекинг и сам вади ову сировину, али са 350 милиона тона годишње је то само ⅓ аустралијског нивоа. На глобалном нивоу скоро свака друга експортирана тона руде гвожђа потиче из Аустралије. А Кина бива, намајући алтернативу, и даље убудуће зависна од аустралијске сировине.

Вашингтон појачава притисак

Експерту за безбедност Гyнгеллу пре свега политичке последице овог дипломатског сукоба задају главобољу. Искакање Цанберре код суседних држава може да изазове утисак да Аустралија не агира независно него као претходница УСА: “Аустралија и УСА у региону имају различите интересе. Кина је и политички на свим нивоима за нас битан партнер.”

Притисак америчке владе на Аустралију да се покаже као верни савезник стално расте. Гyнгелл није оптимиста да ће овај проблем у будућности лако бити решен. “Дал’ у добру или злу: судбина Аустралије остаје уско повезана са Кином и УСА.”

Дипломатски сукоб би могао аустралијској влади шетети и на унутрашњо-политичком плану. Економски интереси великих корпорација и милијарде долара државе су веома испреплетено повезани са Кином. Стога део конзервативне клијентеле владајуће партије од Моррисона захтева да се одрекне својих захтева према Кини.

А и 1,2 милиона Аустралијаца кинеског порекла пледира за добре односе са Кином. Њихов је интерес одржавање добрих веза између двају земаља, што им омогућава да посете родбину и негују пословне односе.

Аутори: Esther Blank i Matthias Müller

Превод: Мирко Вулетић

Прочитајте ЈОШ:

Црногорски маскенбал

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: