Аустрија одобрила изручење Срђана Поповића: Оптужен за убиство Ђуричковића

Бањалучанин Срђан Поповић (27) биће изручен Црној Гори, након што у Аустрији буде завршен поступак који тамошњи правосудни органи воде против њега због шверца дроге.

Он је оптужен за убиство Будванина Горана Ђуричковића 27. октобра 2015. године у Будви.

“У вези са вашим упитом обавјештавамо вас да су надлежни органи Републике Аустрије дозволили изручење Поповић Срђана Црној Гори уз одложни услов, што значи да ће изручење бити реализовано након завршетка поступка који се против њега води у Републици Аустрији”, одговорили су Вијестима из кабинета министра правде Зорана Пажина.

Оптужени Бањалучанин у затвору је у Грацу од августа 2017. године, након што је у Аустрији ухапшен због продаје кокаина.

Иако је, наводно, у тој држави у јануару 2018. године осуђен на двије године затвора, из Пажиновог ресора није објашњено када ће он бити изручен Црној Гори.

Суђење у одсуству

Због оптужби да је на шеталишту у Будви са умишљајем убио Ђуричковића, Поповићу се пред подгоричким Вишим судом суди у одсуству.

Оптужницом Вишег тужилаштва, Поповићу се на терет ставља убиство, у стицају са кривичним дјелом – недозвољено држање оружја и експлозивних материја.

“На начин што је са простора старе пушкарнице на зидинама Старог града, из аутоматске пушке испалио три пројектила у правцу оштећеног, од којих га је један пројектил погодио у предјелу десне стране грудног коша, наносећи му тешке и по живот опасне повреде… Од којих повреда је код оштећеног на лицу мјеста наступила смрт, док су остала два пројектила погодила зид и околину наведеног угоститељског објекта, након чега је окривљени са унапријед припремљеним скутером…морем побјегао у правцу општине Котор”.

Према истом документу, Поповић је скутер тада оставио у ували у мјесту Платамуни између плажа Трстено и Плоче, полио га бензином и запалио, како би уништио својих биолошке трагове.

“И побјегао, а аутоматску пушку бацио у море”.

Пушку су рониоци Регионалног центра из Бијеле пронашли у простору између рта Платамуни и плаже Могрен.

Да је управо Поповић испалио смртоносне хице у Ђуричковића, истражитељи сумњају и на основу исказа свједока Д. Радаковића, који је убици продао скутер.

Он је тужиоцима испричао да је продао скутер особи старости од 28 до 30 година, висине 1,80 cm, средње тјелесне грађе:

“Са нагласком који је комбинација екавице са српско-хрватским и примјесама босанског нагласка”…

Радаковић, међутим, у судници није на фотографијама препознао Поповића.

Вјештачењем је утврђено да је ријеч о истом пловилу.

Утврђено је и да су чауре, пронађене на мјесту одакле је пуцано, испаљене из пушке која је пронађена у мору, али и да остици из пушкарнице одговарају ДНК профилу оптуженог Бањалучанина са србијанским пасошем.

Ђуричковић четврта жртва

Ђуричковић је четврта жртва кокаинског рата који међу црногорским криминалним клановима бијесни од краја 2014. године.

Серија ликвидација почела је убиством Горана Радомана у Београду, из чијег стана у Валенсији је нестао товар од 200 килограма кокаина… Црногорска полиција званично је саопштила да су убиства посљедица сукоба двије јаке криминалне групе из Котора. Индиректно су саопштавали да је крађа вриједног товара узрок крвавог уличног рата између кланова који су својевремено били једна екипа. Према подацима из безбједносног сектора, кокаин у Радомановом стану у тој шпанској луци “уштекали” су чланови кавачког клана, док је он био у затвору на Куби.

Дрога је нестала када се тај Цетињанин вратио у Валенсију.

Послије нестанка кокаина, у том граду рањен је сада покојни Горан Ђуричковић, Радоманов кум и близак сарадник. Наводно, истовремено су лакше рањени и Владимир Вучковић и двојица српских држављана, који су од тада у другој екипи.

Недуго затим, почео је отворени рат међу криминалним групама.

Прва жртва ликвидирана је у Београду, дан након што је 19. фебруара 2015. у Подгорици дигнут у ваздух блиндирани “ауди” Подгоричанина Милана Вујотића, блиског Слободану Кашћелану и Радоју Звицеру, наводним вођама кавачког клана.

Два мјесеца касније, 17. априла у Будви је убијена прва случајна жртва кокаинског рата. У насељу Ивановићи убијен је Будванин Саша Марковић (48), кум Горана Ђуричковића, који је наводно и тада био мета.

У јуну исте године, у Котору убијен је Подгоричанин Иван Лопичић (27), а 27. октобра 2015. године, хицима из снајпера, у Будви је убијен Горан Ђуричковић.

Рат није стао ни након ликвидације Ђуричковића, јединог који је са Радоманом био у Валенсији.

Према тврдњама из безбједносног сектора, на мети кавачана нашли су се сви који су са Цетињанином и Будванином били у “пословном” контакту.

Ђуричковић знао да је на списку за ликвидацију

Ђуричковић је знао што му се спрема, а да му је живот у опасности знала је и полиција.
То се недвосмислено уочава из исказа који је тај Будванин дао након што је у априлу 2015. године у Будви убијен његов кум Саша Марковић.

Ђуричковић је био на списку плаћених убица готово годину, а истражитељи су успјели да осујете први покушај његове ликвидације хапшењем Подгоричанина Александра Марковића и Мајкла Грегорија Ферариса из Јоханесбурга.

Ипак, пет мјесеци након што су ухапшене особе за које се вјерује да је требало да га убију, ликвидиран је испред свог ресторана “Олд Фишермен паб”.

Након убиства Марковића, Ђуричковић је полицији испричао да се крио код кума, од тренутка када је у подгоричком насељу Блок 5 дигнут у ваздух аутомобил Милана Вујотића.

“Ђуричковић је испричао и то да је након догађаја у Подгорици, када је подметнута експлозивна направа под аутомобил Милана Вујотића у више наврата спавао у кући свог кума Саше Марковића. Каткад је преноћио и код рођака Р. Ђ. са Цетиња. Казао је да никада раније користио Сашино возило, али да се у неколико наврата возио са Сашом”, пише у службеној забиљешци исказа Горана Ђуричковића сачињеној 18. априла 2015. године.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: