Аустријанци планирали истребљење Срба

Пише: Предраг Савић, адвокат и писац

Требињски прота Владимир Ј. Поповић је по угледу на великог историчара Владимира Ћоровића написао књигу „Патње и жртве Срба среза требињскога 1914.-1918.“ у којој констатује и потврђује да су питању геноциди и ратни злочини. Његово дело било је и несхваћена опоемена да се геноцид над Србима може опет поновити!

Прота Поповић пажљиво упоређује и анализира петвековне турске и аустиријске злочине. По његовим речима „разлика између Аустрије и Турака јесте само у томе што је Аустрија радила са планом, а Турска без плана.

Меморандуму босанских политичара који је поднесен грофу Стевану Тиси у Сарајеву 20. септембра 1918. године, прецизно описује политичку ситуацију у БИХ за време Великог рата и да прота Поповић има и добар осећај за геопополитику. Овај меморандум потписали су: Ристо Хаџи-Дамјановић, Мато Бекавац, Перо Тодоровић, Ђуро Џамоња, Јово Пешут, Гавро Гашић, Ђорђе Пејановић, др фра Јулијан Јелинић, Карло Цанкар, др Љубо Симић, Глигорије Јефтановић, Војислав Шола, др Јозо Сунарић, Перо Стокановић, др Милан Јојкић, Данило Димовић, Фра Љубо Галић, др Саво Љубибратић, др Лука Чабрајић, др Владо Андрић, Вјекослав Јелавић, Стјеран Субашић, др Марко Алауповић, др фра Карло Икић. Они даље у другом делу меморандума поручују:

„Но нису само Срби трпили услед страховладе у почетку рата и услед тешког притиска војничког апсолутизма до данас. Свима нама у Босни и Херцеговини одузета су уставна права. Влада је радила како се њој најсходније чинило, без обзира на жеље и потребе народа. Код нас је народ усљед огромних ратних жртава и патња пропао. Случајеви умирања од глади били су обична појава у појединим крајевима Босне и Херцеговине. Тога не би било, да је народ по свом представништву могао вршити свој законити уплив на државну управу. Ниједан народ монархије није морао допринети размерно толико жртви у крви, колико испаћени народ Босне и Херцеговине. Поред тих неразмерних жртава у крви наметнуте су нашем обесправљеном народу још и прекомерне жртве у иметку.“

У меморандум се још децидарно истиче:

„Ни у једној покрајини Аустро-Угарске монархије нису порези убрани у оној висини као код нас, ни у једној покрајини нису ратна подавања и реквизиције у толикој мјери и уз тако ниске цијене провађане, као у Босни и Херцеговини. Наши сељаци, наши земљопоседници лишени су уз минималне накнаде њихових земаљских продуката и стоке тако, да наше економско стање није само дошло у кризу него стоји пред катастрофалном пропасти.

Наше народно представништво распуштено је, аутономија котарева, окружја обустављена је била. Законом загарантована вјерско-просветна аутономија српско-православних епархија и управа укинута је наредбеним путем. Слобода састајања је потпуно укинута. О слободи штампе не може се ни говорити. Не допушта се шта више ни долазак новина у Босну и Херцеговину, које стоје под цензуром државних одвјетника у монархији. Слобода кретања, а да у близини нема ратних операција, ограничена је тако, да и најкраћи пут овиси о милости полиције и дозволи војничке власти. Сваки путник који долази из монархије у Босну добива утисак, као да долази још и данас у страну државу.

Политички осуђеници, код којих закон прописује посебно поступање, чаме још и данас као обични осуђеници и злочинци у централној казниони у Зеници у гвозденим кавезима као животиње, уз слабу храну и необично строги поступак, који се против њих до у танчине проводи. У Аустрији је већ давно издана опћа амнестија чак и за оне, за које су судови пронашли, да су кажњива дела против државе за вријеме рата починили. У Угарској није у тој мјери ни било осуђивања.

Наш је сабор прихватио законску основу о уведењу српскохрватског језика у Босни и Херцеговини. Босна и Херцеговина су земље са искључивим становништвом српскохрватске народности па та законска основа не само да није предложена на санкцију, него се – премда је добила предсанкцију – њемачки језик наредбеним, законским путем и праксом необично шири у нашој управи, док се у исто доба изгони из управе нама свима мило и свето писмо Ћирилово. Ове методе потјечу из глава централиста, који јединством немачког језика хоће да проведу своје циљеве против којих је Ваша Преузвишеност устала као министар председник, означивши такове циљеве и тежње именом, какво им припада.“

У кратким цртама изнели смо патње, муке, невоље и понижења, што их је народ у Босни и Херцеговини претрпио, а подноси их још и данас. Ово је само бледа слика наших прилика. Поједине чињенице, којих има неизмеран број, тек би је осветлиле потпуно. Тада би се тек могла схватити трагедија нашег народног живота. Од стрељања, вешања, палења и убијања несретна судбина довела нас је до умирања од глади.

Уз овакво стање и овакав поступак према нама сваки мисаон и разборит човек разумеће и наше расположење, разумеће наше тмурне осећаје, испреплетене чемером и горчином.

Наше осећаје разумеће нарочито син мађарског народа, који је народ у борби за своју слободу, за своја народна, грађанска и уставна права допринио огромне жртве и претрпео ужасне патње. Нека се Ваша Преузвишеност духом врати у она тешка времена, која је мађарски народ претрпио у години 1848. и послије тога. Пред Вас ће избити слика бруталног апсолутизма, у коме су Хајнау и Ламберт вјешањем и стрељањем гушили народни покрет мађарски и Ви ћете наћи потпуно оправданим, што се сав мађарски народ туђио од апсолутистичке и германизаторске ере Бахова система, и што се је заносио надом на боље времена своје уставне и народне слободе. Тако ћете и нас моћи праведно разумети.“

Пототпсници меморандума даље, поручују:

„Треба да буде боље, треба да буде друкчије, па да се народ освијести и тргне из ове апатије ове отуђености и потиштености, да зна, да није само објекат управне силе, него да је грађанин са правима и дужностима.

Претпоставе за друго расположење и за други рад јесу ове: 1. Потпуна амнестија политичких осуђеника. 2. Накнада штете свим невино настрадалим. 3. Осигурање прехране. 4. Успостава уставности сазивом распуштеног сабора уз потпуно слободне накнадне изборе. 5. Управа земље може се предати само људима саборског поверења. Тек кад ово испуњено буде, може се путем народног представништва приступити решавању осталих питања

Наш читави народ Срба, Хрвата и Словенаца претрпио је у монархији веома много за време овога рата. Данас још стоји Далмација, Словенија, Истра, Корушка без својих земаљских представништва под управом туђег чиновништва У Хрватској је једино одржан уставни режим. Па и тамо испадају сваки час претње са страшилом неуставности и комесаријата, а једногласно примљене законске основе не могу да постану законом. То буди у нас осећаје, који не могу бити склони држави. То буди у нама предосећаје, што расту у сјени и мраку неслободе.

Ми осјећамо једно са свом нашом истокрвном браћом Хрватима, Србима и Словенцима ма где они били. Ми знамо, да на кругљи земаљској не можемо изоловано живети, него да нас већ наш положај упућује на искрен и поштен споразум са географски најближим народом краљевине Угарске. Да тај споразум може искрен и поштен бити треба да га створе два равноправна и државно самостална народа.“

Меморандум се завршаваса следећом поруком:

„Ми Срби, Хрвати и Словенци нисмо данас равноправни са народом мађарским. Ми смо данас робље незаробљено, које носи лажни наслов држављана.

Док код се горње предпоставе не испуне, док год ми морамо да живимо у овом политичком и грађанском ропству, ми нисмо у стању дати слободне изјаве. „Наше народно питање не може се решавати без народа, оно се не може само деломично решавати, него у целини и то на темељу права народног само одређења. Свако друго решење, међу која убрајамо и директно и без приволе народне намеравано присаједињење Угарској, било би насиље, које би уродило најгорим последицама за нутарњу сигурност и спољашњи мир. Напаћена душа нашег јединственог народа Срба, Хрвата и Словенаца, ако насиљем и неправдом раскомадани будемо, проћи ће мученички пут борбе да у њему сагори и пропадне или да постигне јединство и слободу своју.“

И све наведедно у мемоморандуму нам доказује да је прота Поповић  сачинио  поуздано свједочење, кроз „говор“ спискова и фотогравија, бројки, и сећања сведока. Из њега се и наслућују и виде големе људске патње, несреће и умирања невиног српског народа. Он описује смишљену суровост аустроугарске власти над својим држављанима српске народности, подржане од врхова католичке цркве. Прота Поповић доказује очиту геноцидна политику, чије су посљедице насилна смрт више десетина хиљада припадника српске нације на просторима аустроугарских провинција Босне и Херцеговине, а међу њима су и бројни мученици и страдалници из Требиња и Херцеговине.

Видовдански атентат у Сарајеву 1914. године Бечки двор је искористио да нападне Краљевину Србију и уништи је али и за страшне прогоне и одмазде над Србма који су живели у Хрватској и Босни.

Тако је аустроугарска војска на Балкану већ у августу 1914. године извршила нападе у зонама Подриња, Јадра и Мачве. Почињени су страшни злочини над Србима цивилима а немали број србских војника и цивила је одведен у концентрационе логоре широм Хазбуршке монархије (Нежидер, Маутхаузен, Броумов, Омолуц, Јиндриховице, Арад, Ашах, Болдогасоњ, Велики Међер…). У логоре су одвођени Срби са подручија не само Краљевине Србије, већ и Босне и Херцеговине, Војводства и Славоније. Тај број је према проценама премашио 300.000 логораша.

Зона одговорности Браунове јединице била је 1914. године јужни део јадранске обале, односно некадашња Дубровачка репубика и јужна Херцеговина. Те године добија ново унапређење – подмаршал.

„Разлика измедју Аустрије и Турака јесте само у томе,што је Аустрија радила са планом, а Турска без плана“, пише прота Поповић и додајае:

„Турска је имала неорганизоване злочинце, а Аустрија организоване банде шуцкора,гренцејгера и пљачкаше туђе муке. Све то је годило другом Хаџи Бегу, генералу требињском Брауну. Ни прогоњење хришћана првих вјекова, ни сва убијања голе раје под петвјековним ропством Турака, не могу ни равнити са недјелима хришчанских тирана“.

У следећем наставку: Крвник над крвницима генерал Рудолф вон Браун

Извор: Тамодалеко

Прочитајте ЈОШ:

Зашто етнохрватски простори НДХ нису бомбардовани од стране Савезника?

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: