Одговарајући на питање ЦдМ да ли ће каснити планирани завршетак радова, у ресору Османа Нурковића кажу да бројне отежавајуће околности могу утицати на крајњи рок реализације најзначајнијег инфраструктурног пројекта у држави.

Напомињу да је, с обзиром на отежано функционисање, отежано снабдијевање материјалом и опремом, недостатак радне снаге, за очекивати да је динамика извођења радова у овој години знатно слабија од планиране што може имати и свој одраз у крајњем року реализације.

”Све ће то бити третирано у складу са релевантним уговорним процедурама”, кажу у овом ресору за ЦдМ.

Подсјетимо, крајњи рок за завршетак прве дионице ауто-пута Бар-Бољаре је 30. септембар.

Но, околности су се промијениле због пандемије коронавируса. Границе су затворене.

Због тога, повратак на градилиште чека око 480 кинеских радника, који услијед ограничења у транспорту узрокованих ситуацијом са коронавирусом нијесу у могућности да дођу у Црну Гору.

У Министарству подсјећају да се у претходном периоду вратило 100 радника из Кине, као и да је њихов повратак спроведен уз поштовање свих мјера и препорука прописаних од стране надлежних здравствених органа.

Ауто-пут гради кинеска компанија ЦРБЦ.

Изградња аутопута Бар-Бољаре је стратешки пројекат за Црну Гору, чија реализација би требало да омогући равномјернији развој сјевера и југа државе, искоришћавање природних богатстава, развој туризма, боље саобраћајно повезивање и укупан економски развој, закључује се у чланку – а шта то заправо значи?

Заборављена петља и милиони: Ко је задовољно трљао руке?

Грађани сигурно нису. Овај „стратешки пројекат за Црну Гору“ је омануо у својој стратегији а подсјећамо, то се односи и на „заборављену“ петљу која пројектом била обухваћена. Власт се тек касније „сјетила“ да је направила пропуст па су дали додатан новац за изградњу петље. Наравно, из џепова грађана.

То се све дешавало у вријеме „министровања“ актуелног предсједник Спукпштине Црне Горе Ивана Брајовића против којег је у покренута кривична пријава, као и НН лица који су учествовали у припреми и уговарању изградње дионице аутопута од Подгорице до Матешева, због сумње у злоупотребу службеног положаја чиме су државни буџет оштетили за око 134 милиона, што је око 2,5% црногорског БДП-а.

МАНС у марту прошле године поднио кривичну пријаву против Брајовића

Привају је поднио МАНС, додатно појашњавајући ову злоупотребу:

„Због тога ће дионица аутопута дуга 42,5 километара коштати укупно око 1,3 милијарде еура, односно 300 милиона више него што је најављено прије пет година. Ради се о износу који представља обрачун основне цијене радова, додатних и „заборављених радова“, камате и курсне разлике.

Они су изградњу аутопута Подгорица – Матешево уговарали на основу идејног рјешења, уз лоше геодетске подлоге, а у уговору о изградњи нијесу неведени сви радови, попут петље “Смоковац”, електро и водоводне мреже и свих прилазних путева на осталим петљама“.

Из МАНС-а су нагласили да такође, пријављени су кредит за изградњу уговорили у доларима, без заштите од курсних разлика чиме су узроковали додатне трошкове. Кредит за аутопут који је Влада закључила у октобру 2014. године од 944 милиона долара тада је у еурима вриједио 743 милиона евра (евро је био 1,27 долара), а сада када еуро вриједи 1,12 долара износи 842 милиона.

„Још 85 милиона евра коштаће „заборављена“ прва фаза петље “Смоковац” заједно са наплатном рампом и реконструкцијом неколико улица на Златици, изградња водоводне мреже дуж цијеле трасе дионице ауто-пута и неколико прилазних путева за остале петље, као и неколико других ситнијих радова.

Због свега наведеног, Влада ће са главним извођачем, кинеском компанијом ЦРБЦ, како је договорено приликом посјете њихове делегације, потписати анекс уговора да заврши те радове, а цијена је начелно већ договорена. Изградња трафо-станица и електромреже за дионицу аутопута ће коштати раније непланираних 31 милион евра“, нагласили су из МАНС-а.

Укупан трошак, истичу да је од око 116 милиона евра за „заборављене радове“ Влада је морала да подијели и да издвоји електромрежу, јер према основном уговору, додатни радови могу износити највише до 10 одсто првог уговореног износа.

„Такође, додатних око 18 милиона евра штете односи се на изгубљену добит од наплате путарине, јер ће завршетак дионице каснити 15 или 16 мјесеци.

Брајовић је јавно тврдио да петља није ни требало да буде у уговору, јер је дио друге трасе Фармаци – Смоковац и да је било предвиђено само њено пројектовање.

Међутим, демантују га документа из његовог кабинета гдје се у информаторима и плановима о приоритетној дионици наводи изградња петље“.

О овом пројекту који ће омогућити „боље саобраћајно повезивање и укупан економски развој“, писао је и National Interest а већ годинама уназад из редова опозиције чуле су се критике на рачун начина изградње овог аутопута и бројних злупотреба.

The National Interest: Црна Гора у дужничкој замци око аутопута, народ чека агонија

Док Кина и Ђукановић могу имати значајну корист од уговора о аутопуту, народ у Црној Гори ће без сумње осјећати његове негативне посљедице годинама, ако не и деценијама које долазе, обајвио је The National Interest. 

А када на то додамо још и кризу изазвану пандемијом корона вируса питање је какав нас то економски раст очекује упркос „урлицима и снази балканског тигра“ и самохвалоспјевима Владе о успјеху у вези са суочавањем са актуелном кризом.

У свом чланку, који је објављен на нашем порталу (Црна Гора у дужничкој замци) наводи се и да су прије почетка реализације пројекта, спроведене су двије одвојене студије изводљивости пројекта, а обје студије су закључиле да, услед недостатка довољног промета и прихода од путарина, овај аутопут неће бити економски изводљив. Без наводних прихода које пружа овај аутопут, Црна Гора ће даље пасти у кинеску замку дуга неизбјежна је.

Прочитајте још:

Радуновић: Један милион за километар аутопута од Кине до Европе, а од Смоковца до Матешева 25 милиона по километру

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: