Ауторско вече македонског писца Јордана Плевнеша у Будви и представа Човјек висине у Петровцу

У сриједу, 11. септембра на Тргу између цркава у Будви у 21 сат биће уприличено веће Јордана Плевнеша (1953), македонског писца, дипломате, гостујућег професора на многим престижним свјетским универзитетима и ректора Интернационалног универзитета Еуропа Прима у Сјеверној Македонији, те оснивача South-East European Film фестивала.  Осим Плевнеша у програму на вечери 8. фестивала Ћирилицом говориће и редитељ Горан Бјелановић.

Јордан Плевнеш је македонски драмски писац и дипломата, један од најпризнатијих, жанровски најразноврснијих аутора који је истакнут и у поезији и прози и у драмским дjелима, али и у есејима, али такође као македонски мисионар-интелектуалац ​​који македонско духовно насљеђе анимира широм свијета. Дипломирао је на Филолошком факултету у Скопљу и магистрирао на предмету „Македонска народна драма“. Од 1985-1988. радио је у Институту за македонску књижевност на Филолошком факултету „Блаже Конески“ у Скопљу. Био је уредник „Мисла” од 1980-1985. Добитник је више књижевних награда и признања: награде листа „Студенски збор“, на 23. „МЕС-у“ у Сарајеву награде за најбољи драмски текст, ванредне награде Стеријиног позорја и бројних међународних књижевних награда. Члан је ДПМ-а и био је секретар за међународне односе у периоду од 1984. до 1986. године. Од 1988. године живи у Паризу, гдје предаје македонски језик и књижевност, а касније и Интеракције балканских књижевности на Националном институту за оријенталне језике и цивилизације. Предавао је креативно писање на европским и америчким универзитетима, Универзитету Тексас у Даласу, Универзитету Јејл и Универзитету Орсеј у Паризу. Од 2011. године изабран је за члана докторских студија на Универзитету Пантеон Асас на Сорбони и сваке године држи серију предавања за постдипломце и студенте докторских студија. Истовремено, остварује европску и свјетску књижевну каријеру са великим бројем објављених и изведених дјела на тридесетак језика на свим континентима. Предсједник је фестивала југоисточне Европе у Паризу и Берлину, копредсједник Фестивала француског филма у Охриду и оснивач позоришног фестивала „Глумац Европе“ у Преспи. Плевнеш је 2000. године Указом предсједника Републике Македоније Бориса Трајковског именован за амбасадора Македоније у Француској, Шпанији, Португалу и Унеску. Плевнеша је 2008. Француска одликовала високом наградом „Витез највишег реда књижевности и уметности“, којом му је одато признање за учешће у развоју културе и пријатељских односа Француске и Македоније. Редовни је професор на Универзитету аудиовизуелних умјетности – Европска академија за филм, позориште и игру – Скопље-Париз-Јесен-Ротердам, његов оснивач 2007. године и актуелни ректор. Актуелни је потпредсједник Унескове међународне асоцијације за дијалог између цивилизација. Јордан Плевнеш пише на македонском и француском језику.
Аутор је бројних књига поезије, прозе, драма. Издавачка кућа „Арка” из Србије 2017. године објављује антологију Плевнешевих драма, са предговором Боре Драшковића „Играј-Плевнеш”. Исте године чувени париски издавач „Le Temps des Cerises ” објављује његове „Сабране драме” са предговором познатог француског писца Жака Лакаријера, под насловом „Портрет Плевнеша у Молијеровом театру”. Јордан Плевнеш је од 2017. године изабран за редовног члана Европске академије наука, умјетности и књижевности, а 2021. године добио је Гран при Француске академије за животно дјело и креативни опус.

На 8. фестивалу Ћирилицом у сриједу, 11. септембра у 20 сати у спомен дому Црвена комуна у Петровцу биће изведена представа „Човјек висине“ ауторке Ане Ђорђевић у режији Јане Маричић. Улоге су повјерене Бојану Жировићу (у лику Уроша Предића) и Небојши Миловановићу (у лику Митрофана Бана) који нам причају причу о измишљеном сусрету митрополита Митрофана Бана и сликара Уроша Предића. Костиме за представу је радила Адријана Пајић. Представа је премијерно изведена на шестом фестивалу Ћирилицом у продукцији Народне библиотеке Будве и извршној продукцији београдског  БЕОАРТ-а  уз покровитељство Туристичке организације Будве.

Ауторка текста Ана Ђорђевић наводи да је драма „Човјек висине“ инспирисана животом Његовог Високопреосвештенства Митрофана Бана (Грбаљ, 1841-Цетиње, 1920). „Она је базирана једним делом на аутобиографским списима објављеним под називом „Животопис или Успомене из живота Митрополита Митрофана Бана“, а другим на фикцији. Радња драмског текста смештена је у Цетињски манастир, и дешава се 1920, неколико месеци пред смрт Митрофана Бана. Она описује у потпуности измишљен, али могућ, сусрет самог Митрополита са сликарем Урошем Предићем, поводом обнове капеле на Ловћену, и сукоба мишљења у вези са начином на који би се она извела, између краља Александра Карађорђевића и православне цркве.“

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: