Авдо Карабеговић 1898: Ај Косово, чекаш ли да на гробљу праотаца својих загрле се браћа превесела

Да ли чекаш ај, Косово тужно, нове братске борбе и мегдана? Да ли чекаш, еј судбино клета, сретнијега туде Видовдана. Или чекаш да изглади вријеме црне боре са твојега чела, да на гробљу праотаца својих загрле се браћа превесела, стихови су познатог српског пјесника и родољуба мухамеданске вјере, Авда Карабеговића, који су објављени у листу ,,Босанска вила“ 1898. године.

Авдо Карабеговић и Осман Ђикић били су међу носиоцима српске идеје у Босни код Срба-мухамеданаца. Као песник Авдо се појављује у „Босанској Вили“ са пјесмама о Црној Гори и њеном јунаштву, пјева Бранку Радичевићу, Марку Краљевићу, Вуку Караџићу, а јавља се и са пјесмом „Косовкиња“ у којој жали за братском неслогом.

Уочи Видова

Што то тутњи са далеких страна?
Што се плава мргоде небеса ….?
Је л то оркан бурног оцеана
Ил’ се вулкан горостасни стреса?!

Чује ли се оно поклич бојни
Што потреса моје трошне груди?
Звече л’ мачи? је л’ плач дјева гојни
У по ноћи што ме из сна буди!?

Што то сузе облакови сури?
Плаче л’ небо? ил анђели плачу?
Да л’ то прошлост на крилима јури
Скривајући врх оштроме мачу?

Кличе л вила са високих гора?
Је л’ још сунце сјетно и крваво?
Да л’ вјечитој слави свиће зора
Видов дане, тужна давор-славо!?

Еј, Косово тужно и жалосно!
Склањали се за високе горе
Јарко сунце сјетно, невесело,
Да не гледа ђе се браћа боре?

Да не гледа мачеве крваве
Ђе брат брату кроз груди пробада,
Да не гледа срца издајничка
Ђе паклена злоба, завист влада.

Да ли чекаш ај, Косово тужно!
Нове братске борбе и мегдана?
Да ли чекаш — еј судбино клета —
Сретнијега туде Видов дана.

Или чекаш да изглади вријеме
Црне боре са твојега чела,
Да на гробљу праотаца својих
Загрле се браћа превесела.

Да ли чекаш братско разбојиште,
Опет бојна труба да затруби?
Или чекаш — ах злаћани санци —
Да се Призрен с Авалом пољуби?!

Пјесник Авдо Карабеговић рођен је 25. августа 1878. године у Модричи, у Босни, у угледној али осиромашеној беговској породици, а умро у Лозници 5. децембра 1908. године. Био је апостол идеје „брат је мио које вјере био“.

Пошто је знао своје коријене, своје најљепше пјесме посветио је српству и његовим знаменитим представницима.

Прочитајте још:

,,Цетињски вјесник“ 1908: Србе православне и муслимане вјера је дијелила, али крв свезала и под заједнички барјак сабрала

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: