АЗЛП: Повезаност хотела и Интерполове базе кршење закона

Повезаношћу хотела и Интерполове базе података, због провјере гостију који у њима бораве, кршио би се закон о и бројни међународни акти које је Црна Гора ратификовала, оцијењено је из Агенције за заштиту личних података.

Раније је објављено да је неколико црногорских хотела повезано са Интерполовом базом података, у којој се врше провјере свих гостију тих туристичких здања, како би се утврдило да ли неко од њих користи лажна или украдена лична документа.

Руководилац Националног централног бироа Интерпола Дејан Ђуровић казао је да ће Интерпол ускоро на идентичан начин имати конекцију и са црногорском националном авио-компанијом Монтенегро Аирлинес и са банкарским сектором. Он је објаснио да је ријеч о тестном пројекту ширења Интерполових сервиса на приватни сектор, а Црна Гора је прва у свијету која га је примијенила.

Члан Савјета Агенције за заштиту личних података, Раденко Лацмановић, казао је агенцији МИНА да је само видио новински чланак и да није ријеч о званичној информацији, а да би се, уколико је тако, таквом праксом кршио не само Закон о заштити личних података, већ и броји међународни акти које је Црна Гора ратификовала.

Лацмановић је поручио да је неопходно да представници Интерпола саопште по ком правном основу то намјеравају да остваре.

„Интерпол би на овај начин обрађивао личне податке у већем обиму него што је то потребно да би се остварила свха за коју су намијењени“, оцијенио је он.

Лацмановић је додао да такав начин контроле гостију хотела у Црној Гори није уобичајан и у складу са Законом.

„Из текста се види да је ријеч о пробном пројекту који прва у свијету Црна Гора имплементира. На овако осјетљивом пољу, када су у питању људска права и сама заштита личних података, не вјерујем да би било добро да предњачимо“, рекао је Лацмановић.

Према његовим ријечима, држава нема много искустава у овоме и како је рекао, вјерује да би неко то раније примијенио у неким државамама са развијенијом демократском традицијом.

„Многе државе, када би то било у складу са међународним актима и домаћим законодавством би раније примијениле то, јер код њих има знатно већи број случајева да људи фалсификују исправе. Није јасан начин како би се то радило“, сматра Лацмановић.

Он је поручио да се због мањег броја људи, који су потецијално склони ситуацијама због којих Интерпол намјерава да спроведе такву активност, не могу довести у незгодну ситуацију други бројни гости хотела.

„Зашто би Интерпол морао да зна да је Раденко Лацмановић или неко други ко никада није имао проблема са законом гост хотела, колико се задржавао и тако стварао слику о мом имовном стању на основу броја ноћења и редовности у хотелима“, питао је Лацмановић.

Он је додао и да је податак да ће се таква пракса спроводити и са националном авио-компанијом проблематичан.

„Знамо да приликом одласка из Црне Горе и повратка то радимо на граничној контроли полиције гдје предајемо документа и гдје се може лако утврдити аутентичност документа и добро би било да се тако Интерпол повеже са базом Управе полиције, а не преко националне авио кампаније или другог авио превозника“, поручио је Лацмановић.

Он је указао и да је гранична полиција та која утврђује аутентичност личних исправа, поготово страних држављана који посјећују нашу државу.

„Волио бих да сачекају да неко у државама развијеније демократије примијени ове пројекте па да их имплементирамо у складу с њиховим искуством, а да прије тога створимо правни оквир за то“, казао је Лацмановић.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: