Баба с’ брковима
Пише: Мишо Вујовић
Седела је обучена у уске тексас фармерице, заваљена у удобну фотељу прекрштених ногу, показујући снажне бутине, трудећи се да гроз танку, овлаш раскопчану блузу нагласи своју одлазећу сексуалност. Изгледала је савршено за жену на издисају шесдесетих.
Била је наочита и претенциозна госпођа. Некада веома атрактивна, неспутане маште и енергије. Осећало се то у њеним немирним крупним очима. По занимању стоматолог сада власник приватне ординације за балансирање равнотеже са програмираном шећерним куглицама. Хомеопатија.
О хомеопатији је говорила занесено као гуру када се обраћа својим следбеницима.
“Одличан маркетинг”, помислих. Да је којим случајем у годинама за мобилизацију постала би део Вулиновиг интервентног тима.
Успут је поменула супруга Црногорца, фаворизовала извесног професора који је увео у тајне хомеопатије, прећутала да је “посао” преузела управо од почившег супруга, пионира у тој области…И сјајног лика, сазнао сам касније.
Њен супериорни наступ подсетио ме на неке од теза чувеног емпириосте Лучијанија о “процвату млађих удовица”!
“Када осетим да се приближава крај одмах се разводим. Боље да буде весела распуштеница него весела удовица”, говорио је у шали, додајући да се удовицама због преузимања улоге домаћина активира тестостерон и још неки хормони.
Стекао сам утисак да се осећала ослобођеним што више није црногорска снаха.
“Познате су ми бркате мајке црногорске”, констатовала је са нескривеном дозом ироније.
Смешкао сам се, у глави ми се вртела сцена из филма
“Чудо невиђено”, устао сам уз обећање да ћу послати
“Црњу и Гору” у којој се огледају обе Црне Горе. Аутентична и сурогатна.
Поздравили смо се срдачно,пожелевши једно другом угодне предстојеће одморе.
У “Пројекту 72” чекали су ме Богдан и Милош. Да би касније по обичају са Богданом до касно уз “Дингач” анализирао феномен једне папуче са две ноге.
Присетио сам се Живкове фасцинације тим егзотичним женама у вечној црнини осуђеним на тешке послове и борбу са природом и још суровијим наравима. А жена у Црној Гори је представљала све од извора живота, плодне вртаче, сунчеве светлости, до мајке, сестре, стопанице (супруге), ратнице, чобанице, жетилице,
У сваком филму се провлачила нека мушкобањаста старица са брковима или више њих и незаобилазни покојник.
“ Бако јебеш ли што”?
“ Анђели с’ тобом мртав ти ђед лежи у кућу”, чувена сцена из филма “Чудо невиђено”.
Врцави и духовити Балша, шаље ми поруку да се мало стрпимо јер од септембра Кинези избацују нову верзија Ков 20.
“Једино су наше бабе са брковима отпорне на оба типа. Ков 19 и Ков 20. И наравно унучад. Мало људи зна због чега кажу баба курана. Њих у неким озбиљним годинама, када већ са брковима поприме и остале мушке хормоне, мрзи да чучну, већ пишају стојећи”, смешка се Балша и додаје:
“Кога су бабе облизаним палцем брисале око уста њему корона не може наудити.”
Прочитајте још:
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Pricao je pokojni djed Mikaile da je jedna takva u selo sve muskarce prebacila u pisanju u dalj .