Бадњи дан – најава радости Христовог рођења (ВИДЕО)

Православни вјерници данас обиљежавају Бадњи дан традиционалним уношењем и паљењем бадњака, литургијама у храмовима и породичним окупљањем за посном трпезом, пред најрадоснији хришћански празник Божић, којим се прославља рођење Исуса Христа.

Поздравом „Мир Божји – Христос се роди“ патријарх Српске православне цркве Иринеј честитао је предстојећи Божић по Јулијанском календару православним вјерницима у Србији, Црној Гори, Републици Српској и у расејању, са позивом да живе у љубави и слози.

Он je, у Божићној посланици, указао да Србима на Косову и Метохији одузимају чак и основно право на живот достојан човека.

–Све што захтијевамо за нашу браћу и сестре на Косову и Метохији спремни смо да пружимо и пружамо и свим народима који живе или на Косову и Метохији или у другим крајевима Републике Србије. Али, та слобода за српски народ и за све друге није могућа у самопроглашеној лажној држави Косово! То најбоље доказују догађаји наших дана: варварско лишавање српског народа на Косову и у Метохији намирница, љекова и других ствари неопходних за живот увођењем већ злогласних „такси”, сталне пријетње, хапшења и много шта друго, а најновије је оснивање такозване косовске војске, у циљу даљег застрашивања и коначног изгона свих Срба, како оних јужно од Ибра тако и оних сјеверно од те српске ријеке, навео је патријарх српски.

Према његовим ријечима, питање Косова и Метохије је питање опстанка нашег народа, свештенства, монаштва и, нарочито, наших древних светиња, без којих не бисмо били оно што јесмо.

–Наше светиње нијесу само културно-историјски споменици већ имају дубљи смисао постојања, првенствено као мјеста литургијског сабирања нашег народа, и то не само оног са Косова и Метохије већ и из свих крајева Србије и света гдје Срби живе, истакао је српски патријарх.

Он је навео да има и оних који „говоре о некаквој „Црногорској цркви”, односно који остају слепи код очију, јер не виде древну Митрополију црногорско-приморску.

– Они заборављају да спасење није условљено изјашњавањем ко је Србин, а ко Црногорац, казао је патријарх Иринеј.

Божић је дан када се слави рођење Исуса Христа и, заједно са Ускрсом, представља један од највећих хришћанских празника.

Припреме за овај празник почињу 40 дана прије 7. јануара Божићним постом који представља прочишћење духа и тијела, а људи се у поздрављају ријечима „Христос се роди”, а отпоздрављају са „Ваистину се роди”.

Бадњи дан је последњи дан поста, дан када се обавезно припрема посна вечера, а прати га и друга симболика код Срба – сјеча бадњака, уношење сламе, бацање ораха, пијукање дјеце коју предводи домаћица и обилажење у круг просторије у којој се поставља посна вечера.

Бадњак представља симбол дрвета које су, како каже предање, пастири донијели Јосифу и Марији да заложе ватру и загрију пећину у којој је рођен Исус.

Бадњак се пали уочи празника и гори до Божића када се објављује радост Христовог Рођења. Догоријевање бадњака је симбол растанка са старим вјеровањима и прихватање нове свјетлости која долази са вјером у Новорођеног Христа.

Сви обичаји имају смисао хришћанског заједништва, па се сматра да се људи окупљени око бадњака загријавају љубављу и слогом, а његову свјетлост уносе у мрак незнања и празновјерја. Највише народних обичаја код Срба везује се за Бадњи дан и Божић којима се дочарава догађај Рођења у Витлејему.

Уочи Божића сламом се посипа под и домови се претварају у Витлејемску пећину у којој је рођен Богомладенац Исус који је повијен у сламу и којем су се најприје поклонили пастири. У сеоским кућама слама лежи и по три дана док се у градовима у домове уноси свежањ сламе која се поставља уз бадњак.

Постоји обичај да се куће посипају житом и низ других ритуала којима се даје хришћански смисао јер је Христос дошао да људе зближи и нахрани и напоји својом науком и љубављу. „Ко је гладан нека дође к мени ја ћу га нахранити и које жедан нека дође к мени да пије воде живе“, записано је у Јеванђељу Христовом.

На Бадњи дан се пече божићна печеница, припремљена претходног дана, на Туциндан. У православним кућама Бадње вече је породични празник када се укућани окупљају око обавезно посне трпезе – посна јела, риба, суве шљиве, ораси…

Божић је увијек први мрсни дан, ма у који дан пао, и дан када се црквама причешћују они који су поштовали правила Божићног поста.

Божић по Јулијанском календару, поред српске, славе и руска, јерменска црква, Света гора и један дио коптске цркве.

Срби Божић обиљежавају од памтивека, а Бадњаком, односно божићним дрветом се у кућу уноси срећа, здравље и напредак.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: