Бадњи дан у енклавама: Сваки нови Бадњи дан и сваки нови Божић нама је нова нада

Гораждевац јутрос, на Бадње јутро, још је мркли мрак био, освануо пун народа, јавља ми зором мештанин Лука Златичанин. И нове наде. Прича Лука, извиру људи по сокацима и уличицама са свих страна са бадњацима на раменима, замичу кућама, доносе радост својим домовима и укућанима.

„Сваки нови Бадњи дан и сваки нови Божић нама је нова нада. И нова радост, на коју и ми овде на Косову, у енклавама, ваљда, имамо право. И куд би ми да нам није ових благих, светих дана, да нам није Бадњег дана и Божића и Васкрса, у томе је наша нада и наша снага“, прича ми јутрос Лука и у гласу му осећам радост које, иначе, кад се чујемо обичним данима, ретко кад има.

Исто је јутрос широм Косова и Метохије, где год  још по који Србин има да је остао. Од Лапљег Села до Грачанице, од Гојбуље до српских енклава по Метохији.

И улице Северне Митровице, Звечана, Зубиног Потока, Лешка и Лепосавића јутрос пуне народа. И колона возила, људи који се из оближњих храстових шума враћају кућама са бадњацима.

Честитају једни другима Бадње јутро, желе укућанима, кумовима и комшијама, пријатељима, радости и здравља и изнад свега мира и слободе.

Управо слобода је реч која се јутрос најчешће чује и највише изговара по српским енклавама, гетима широм Косова.

„Тек кад човек остане без слободе, онда схвати колико је без ње тешко и како се без ње не може. Код вас браћо драга, у централној Србији, мир и слобода се подразумевају, код нас овде то је јутрос главна жеља, мира и слободе па једном дневно да једемо, доста је“, прича ми јутрос Жарко, пријатељ из Зубиног Потока, из срца Ибарског Колашина.

Нова радост и нова нада и за Србе у Готовуши крај Штрпца јутрос. Овде се и ове године Бадњи дан и Божић чекају са посебним осећањем. Пре две године, надомак села, Албанац, припадник тзв. Косовске безбедносне службе, пуцао је из пиштоља и ранио двојицу дечака, Стефана и Милоша Стојановића док су из шуме, кући носили бадњаке.

Стефан и Милош у међувремену су се опоравили, физичке ране су зацелиле, оне на души остале.

„Добро смо, онако како морамо. Стефан се полако опоравља, иде у школу, шести је разред. А сећања на онај дан се враћају, она су ту, са нама…“, сведочила ми је прошле године, на Бадњи дан, Стефанова мајка Зорица Стојановић, преноси РТ Балкан.

То јутро кад је на двојицу дечака, из чиста мира, из обести, из пуке мржње ваљда, отворена паљба, када су Стефан и Милош пуком срећом остали без тежих повреда, у Готовуши, кажу и данас, неће заборавити док су живи.

„Хвала Богу, како је могло да буде, добро су. Не знам ни ја шта се десило, само ми је јављено да је рањен. Нисам знала како, шта… Пут је био блокиран, једва смо живи дошли до Штрпца. У Штрпцу су му већ санирали рану. Како сам чула, деца ко деца, сликали се, носили бадњак кад су пуцали“, испричала ми је тог дана Зорица.

У Северној Митровици, синоћ, у претпразничној атмосфери, док су се Срби у миру и тишини, у посту, спремали за празник, обављали последње куповине, радовали се Бадњем дану и Божићу, Албанци су организовали концерт. Под прозорима Срба, на дну шеталишта, до неко доба ноћи трештала је музика на албанском језику. У публици све сами Албанци.

Дошли да провоцирају и уочи светог дана. Ни страха од Бога ни срамоте од комшија.

У Грачаници прекјуче је обијена и опљачкана кућа Сузане Станојевић, из куће је однет новац који су лопови затекли. Сузана је била у Нишу да купи основне намирнице за себе и децу, за велики празник. Када се вратила кући, затекла је све испреметано, лопови су нашли уштеђевину коју је имала и однели.

У манастиру Грачаница ложење бадњака је данас у пола пет. Јутрос, у центру ове српске енклаве мештани служе кувану ракију и вино.

Тренуци радости у тмурним данима.

„Kосово са Метохијом је заиста, како рече песник ’грдно судилиште’ где се укрштају различити глобални политички интереси, различите културе, језици и вере што живот на Kосову и Метохији чини непредвидивим и драматичним. Данас, као да смо, као и много пута до сада у позицији да говоримо једни другима: ’Хајде још само мало! Хајде да прегурамо још овај дан, још овај месец, још ову годину… Биће све добро уз Божију помоћ!’. Могуће је да треба увек и свугде да живимо вођени овим крилатицама. Видимо сви шта се све дешава у нашем свету; како је огрезао у крви. Потиснута ка маргини, лепота наше вере, лепота наше културне баштине, лепота нашег литургијског сабрања још јаче блиста. Девич, Грачаница, Високи Дечани, Бањска, Свети Архангели, Зочиште и Велика Хоча, Призренска богословија светих Kирила и Методија, манастир Драганац, у коме сам провео једну деценију свог живота, и друга места нашег саборовања одишу светињом али и космополитским сјајем. Kада клону духом, запахнути бизарном, агресивном, апсурдном и накарадном политичком реалношћу, Срби на Kосову и Метохији утеху једино могу да нађу у Светом Олтару и Литургији, у долазећем Христу, који, тајном свога присуства, мења наш начин постојања. Срби другачије не би ни могли да опстану на Kосову и Метохији“, поручио је у интервјуу за „Косово онлајн“ епископ новобрдски и викар патријарха српског владика Иларион.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: