Бахати Монтепут: Узимају од грађана, па дају режимским пројектима и себи

Од добити у 2015. години, Монтепут ће између осталог, донирати 150 хиљада евра КК Будућности, 60 хиљада евра РК Ловћену и 50 хиљада евра Олимпијском комитету Црне Горе, похвалило се то државно предузеће које иначе наплаћује коришћење тунела „Созина“. Oву одлуку предложио је борд директора Монтепута, а са задовољством одобрила Влада Црне Горе.

Наизглед афирмативни примјер улагања у спорт, међутим, повлачи бројна питања, од којих је најбитније оног одакле право монополисти да новац грађана донира овим режимским спортским пројектима и по којим критеријумима и мјерилима је овај новац распоређен? Нијесу ријетки случајеви да се оба наведена спортска колектива користе у пропагандно политичке сврхе, а по вољи и налогу властодржаца у Црној Гори, па можда и у томе треба тражити разлог зашто су се ови новци, декретом слили на њихов рачун.

Довољно је „завирити“ у спонзорски пулт КК Будућности, иза којег „поносно“ стоје и Montenegro Airlines, JП Аеородроми Црне Горе, Црногорска комерцијална банка и велики број привредних субјеката близак или под контролом руководећих кадрова ДПС-а. Треба ли заиста Будућности помоћ у моментима када се кошаркашки колективи широм Црне Горе гасе или функционишу у изузетно тешким условима, тако да су им и путовања на првенствене утакмице трошак који се тешко може покрити?

Још је чудније инвестирање у рукометни тим са Цетиња, који резултатима не спада у сам врх црногорског спорта. Зашто се, рецимо, Монтепут није одлучио за Беранце, који муку муче са халом и условима за одигравање утакмица или неки други рукометни колектив у Црној Гори?

Ово није прва афера таквог типа у Монтепуту, а о „изузетним резултатима“ овог предузећа имала је шта рећи и Свјетска банка, која је у извјештају од 2013. године истакла да је Монтепут најнетраспарентније предузеће у којем се не зна гдје се и како троши новац. Недавно се о закулисаним радњама у Монтепуту огласила и Мирел Радић Љубисављевић, која је упозорила да су челици тог предузећа покушали себи да од добити додијеле још пет мјесечних плата бонуса, као и да запослени и синдикат уопште нису упућени како се дијеле средства.

Занимљиво је и да су подаци о приходима и управљању подручном јединицом за аутопут у овом предузећу, из неког разлога, проглашени тајном и нису доступни јавности. Не знамо да ли је и плата генералног директора пословна тајна, али простом претрагом Интернета није тешко установити да је 2009. године она износила „симболичних“ 4400 евра.

Овако понашање државног монополисте неодољиво подсјећа на чувеног антијунака из Алан Форда, Супер Хика који „отима од сиромашних да би давао богатима“.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: