Бал вампира у Југословенском драмском позоришту

У Југословенском драмском позоришту, у данима када је тамо гостовала Херта Милер, а која је својим речима повампирила нацизам у Србији бар на толико колико је наступала, десиле су се и неке ствари које су у српској јавности прећутане.

Владимир Кецмановић је, у свом тексту који је 17. октобра објављен у Новостима, говорио о томе како је једном књижевнику и интелектуалцу забрањено да буде медијатор ових догађаја због, како кажу, „великосрпског национализма“ који тај књижевник баштини. Нећу спомињати име тог човека, али је довољно да се зна да тај „великосрпски националиста“ није Србин по националности. У принципу, требало је за медијатора поставити некога ко се неће бунити и ко ће, сасвим сигурно, оћутати на речи које би Херта Милер просипала пред слушаоце. Дакле, у том свету крвопија које глођу српски врат већ дуго, националиста је нешто што је много горе и страшније од нацисте. Ваљда они који бране нацизам имају иза себе Нобелову награду, па им је све допуштено.

Још једна од ствари на које се, у случају овог бала вампира, ћутало јесте и то да су одређени људи били позвани посебним позивницама од стране немачке амбасаде. У тој позивници се напомиње да се долазак мора потврдити како би се позванима оставиле карте које ће они преузети пре овог бала вампира и да приликом преузимања обезбеде идентификациони документ, који подсећа на време када се није могло кретати без чувеног „аусвајса“.

На интернету се могу наћи и тврдње које никада, у оваквим ситуацијама, нису биле под знаком сумње, а то је да је у организацији овог бала своје место нашла једна београдска НВО, као и један писац који, сасвим сигурно, тежи томе да се његове књиге, у којима је умрла уметност, преведу у Немачкој.

Ово, претпостављам, говори у прилог томе да је публика за овај бал била прецизно селектирана како се неко не би дрзнуо да одговори на провокације Милерове.

Као неко ко већ дуго баштини антисрпство, глумица упокојеног талента је за ову прилику повампирила свој таленат како би београдској публици ишчитавала сочиненија немачке нобеловке.

Није чудо што се овај бал вампира одиграо у Југословенском драмском позоришту с обзиром на то да је та Југославија, од које је изведен присвојни придев за назив позоришта, исто тако један вампир за којег никако да се нађе неки добар глогов колац. После наступа Херте Милер, ово позориште, које је овако здушно организовало испијање националне крви, може слободно да мења име, иако је овога пута Југославија опет повампирена са својом вечитом тенденцијом да се ћути ради несвађања, а на рачун Срба. Али, у овим просторијама, на овом балу, повампирила се и Хитлерова мисао, па нека у позоришту размисле о пригодном називу. Када већ наша четири „С“ нису довољна, нека то сведу на она два латинична (SS) како би се ишло у корак са нобеловком и њеним говором, а позоришту био наденут пригодни назив.

Они људи који су слушали све то, а преузели су оне бесплатне карте на благајни позоришта, само су доказали да су безуби и бескичмени. Међутим, као да су им током те вечери ипак израсла четири зуба, и то очњака, а разлог њиховог ницања и ћутања је јасан – да су проговорили, никада више тим очњацима не би могли испијати крв скоро па упокојеног буџета за културу државе Србије.

На том балу вампира, једино што је остало сасвим мртво јесте Србија. Она се тамо није могла повампирити. Ако национална свест не буде глогов колац, а крст, као симбол наше вере, уз нас, можемо веома брзо очекивати пораст повампирених који ће целом српском народу испијати крв, па самим тим и пораст годишњих добитника Нобелове награде.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: