Булеваром сам твојим једног давног априла очима упијала пламен који ће заувек жећи, тетураве ноге у растопљен асфалт угибала, којим су текле реке пакла и бол мој њима текао, котрљала се тротоаром једна дечја глава, колица дечја пресечена напола, играчка картонска ножем преполовљена од злураде шале. Видела сам те први пут онаквог какав јеси, мој граде, мојих снова из ноћи…