Насловна Друштво Балетић: „Независни“ новинари оруђе у рукама бескрупулозних шефова

Балетић: „Независни“ новинари оруђе у рукама бескрупулозних шефова

7
Milijana Baletić
Милијана Балетић на међународној конференцији Truth versus Falsification: The Role of Journalist in Global Events

Колико је, за данашњу моћ и победу, и то од глобалног до локалног нивоа битно новинарство најбоље се види када се открије капитал који стоји иза утицајних медија. То може и другачије да се каже, када чујете и прочитате информацију коју пласира одређени медиј одмах знате чији капитал, тј. интерес, иза њега стоји Ова спознаја истовремено говори и о снази и о суноврату наше професије, рекла је Милијана Балетић, новинарка из Србије на међународној конференцији Truth versus Falsification: The Role of Journalist in Global Events (Истина наспрам фалсификовања: Улога новинарства у свјетским догађајима) коју је организовало Удружење новинара Бугарске.

„Од оне некадашње улоге новинарства, које је било будно око над државним системима и светским процесима, коректив снази моћника и звоно за узбуну народу над којим се надвија опасност – данас је слушкиња онима који су некада од њега стрепели“, нагласила је Балетић и додала:

„Глобалистички канцер који метастазира кроз све сегменте друштвених процеса – тече кроз микрофоне и пера његових пропагатора, који су од ове наше, некада часне професије, задржали само име?! Чак су их – ради обмане плебса –  унапредили у звање – „независни новинари“ – алиби иза којег се скривају, како би им превара била успешнија“.

Балетић сматра да у глобалистичком походу на свијет – исконске вриједности, и све остало –  сведени су на ниво проституције. „Ко више плати – томе се прода“, истакла је Балетић. Такође она се пита да ли је вриједно да се прода историја, територија, истина, народ?

„Најбоље објашњење испроституисаног времена у којем живимо можемо сагледати пратећи кроз прошлост до данашњих дана појам патриотизма. Кроз историју, увијек је патриотизам значио исто – понос, част, узор и славу, као што је и издаја свога народа, државе, истине подразумијевала бешчашће, срамоту и казну. У овом времену глобалистичке окупације, под чијим притиском се врши промјена свијести народа, имамо карактеристичну замјену теза, тако да – оно чега се некада стидјело данас служи за понос, а оно чиме се некада поносило, данас се тога стиде. Како би лакше владао плебсом, наш окупатор је под ову дефиницију замјене теза на прво мјесто препаковао категорију патриотизма и издаје. Тако данас, они „продани“ из наше бранше, ослобођени осећаја стида због својих „дјела“ – поносно пропагирају интересе својих газда“ сматра Балетић, додајући:

„Овом тржишту бешчашћа, скоро да ни један једини сегмент друштва није умакао, а зашто би онда новинарство. Оно, не да није утекло, чак је, од свих професија које су захваћене болестима данашњице, највише и страдало. Прво је и подлегло, јер – без власти над информацијом – тешко да се и осваја и задржава моћ?! Зато су моћници покуповали нашу браншу, као своју логистичку подршку! Новинарство  је, у оном смислу свог изворног значења – уз изузетак часних појединаца и појава – постало нечасни мегафон у рукама оних који највише плаћају. На том тржишту, само два услова је требало да испуне – да знају и да су нечасни. Тако је новинарство погинуло под благодетима бескрупулозног капитала“.

Балетић истиче да  сваки окупатор тежи да има потпуну окупацију окупиране државе, те да  без „војске“ зване новинари не би могао да постоји. Она наглашава да нема те окупације, тога пендрека, чизме и тенкова који су јачи од испранога мозга народа.

„Тек када народу потпуно „урадите“ мозак – он је коначно побијеђен. Е, овај задатак данас покривају „војници“ звани – „независни новинари“. Иначе, на том послу, њима не треба неки посебан напор нити истраживачко новинарство. Њихово је само да зналачки баратају са већ припремљеном пропагандом, професионално је сложе у форму истине и новинарски калуп  пласирају народу и наведу га на страну која одговара њиховим газдама. Ови „независни“ су најубојитије оружје у рукама непријатеља, које истовремено и убија и оставља жртву у животу“, оцијенила је Балетић и нагласила:

„Наравно, пропаганда је зналачки спаковано оружје од којег увек страдају слабији. И у оквиру истог друштва у судару кланова супростављених интереса моћнији односе победу. На глобалном простору у бескрупулозним империјалистичким интервенцијама на суверене државе, зарад њихових војних, финансијских и политичких интереса по правилу, страдају мали народи. Ломе их, поигравају се с њима, окрећу једне против других, колонизирају, потчињавају, гурају у ратове и гибенија, разбијају им, па поново склапају, државе – и кроје им границе по своме интересу“

Балетић сматра да непријатељи након „испраног мозга“, људима разарају идентитет, чупају корјен, претварају их у безличну масу звану грађани, космополити, интернационалисти. Док себи дају право на идентитет, посебност, узор или мит.

„Малим народима краду, скидају, отимају, уништавају мит као мрежу златних нити које га од настанка кроз историју држе на окупу. Позивају их да „прихвате реалност, гледају у будућност, а све уз мантру „нећу прошлост, хоћу будућност“. Јер, народ без прошлости, свог тла, завета предака, светиња – нема обавеза, нема свог идентитета, нема корена, нема шта да брани – осим да припадне ономе ко наиђе“, објашњава Балетић.

За све ово, објашњава она потребни су „независни“ новинари.

Усавршеност „независног новинарста“ види се у обојеним револуцијама

Усавршеност „независног новинарства“ најбоље се види у обојеним револуцијама којима су ударили на народе, државе и регионе на које су се намерили, наставља Балетић.

„Једна, од тих првих жртава оваквог „независног новинарства“ била је Југославија, а која је ’90-тих година разорена у крвавом грађанско-вјерском рату. Са таквом пропагандом, пласираном из, претходно инсталираних, „сорошомедија“, као и из моћних медијских центара Запада са којом се наш, успавани, народ срео и не да се није супротставио окупационој пропаганди, он је руку у ватру гурао за сваку „истину“ коју су изговорили њему тада први пут предочени –  „независни“ новинари“, поручила је Балетић и додала:

„Знам, да ће „независни“ ово што сам сад рекла прво напасти и подвести под  флоскулу нема оних који о себи лоше говоре. Међутим, најлакше се установи да ли сте на правој или погрешној страни, на основу тога: да ли ваше дјело хвале или нападају проверени пријатељи вашег народа и истине, или – проверени непријатељи“.

Балетић истиче да у малим окупираним државама, на делу је још један облик урушеног новинарства, тамо је, ради привида да се може чути и друго мишљење и то, по правилу, оно које народ негдје дубоко осећа као истину – новинарство препуштено аматерима.

„Њима је, тако незнавеним, неспретним, неспособним, а надобудним остављено да „владају“ у овој изузетно захтевној области на опште задовољство „независних“ и њихових газда. Они имају дуплу улогу да, како-тако „избуше“ балон незадовољства народа да не експлодира, јер ипак се негде чује и друго мишљење. Начин на који они то раде толико је приземан да је сваког појединца срамота да се идентификује са оним што они бране и заступају. Тако је уз помоћ нечасних и уз помоћ аматера  право новинарство убијено“, рекла је Балетић и закључила:

„Ја сам свјесна да слободу нико никоме никада није поклонио и ако је хоћете за њу се морате изборити. Међутим, како да часни појединци, који су ту и тамо остали, сами, голих руку, добију ову битку? Како излијечити новинарство и дићи га из мртвих? Тешко без организованог, дебело материјално подржаног, правог новинарства и новинара. Али, где да слаби  од појединаца, група до окупираних народанађу та „леђа“ и та средства, која ће истином професионалног новинара  надјачати дебело плаћене и заштићене окупаторове (ма шта то значило) пропагандисте подведене под ону познату скривалицу – „независни новинари“ . Само, ако у овом правцу, успијемо нешто да урадимо овај скуп ће имати смисла!

 

 

 

7 КОМЕНТАРИ

  1. 2
    0

    Милијана Балетић је одржала једно одлично предавање о новинарству.
    Све је то теорија, тачна теорија. Али у пракси, све је то извитоперено.
    Новинарство зато треба свести на реалну меру, не треба превише очекивати, а при читању се увек треба подсећати на пропагандни циљ који новинар жели да постигне.
    Чак се и црквена заповест „Јеретичке књиге не читати.“ не може више примењивати, сада при великој доступности информацијама захваљујући Интернету. Предлажем да црква ту своју заповест преформулише у „Јеретичке књиге читати опрезно.“.
    Моги од нас су се у време комунизма извештили, па смо новине читали „између редова“, тако да смо доста често долазили до исправних сазнања. А сада, довољно је прочитати име аутора, и знати шта је писац хтео да каже. Зато и многи сајтови избегавају да напишу име аутора, него на пример, „од ИН4С“ и то је доста – шта сте хтели, Име и Презиме?
    Иначе, „независни новинари“ су веома јаки захваљујући својој особини да се ничега не стиде. Милијана Балетић је замало осетила то на својој кожи, када су је српски кроатоцентрични новинари оптужили да није писала афирмативно о Хрватима за време ратних сукоба. То што су „независни“ писали, то је могло да се обеси мачку о реп и пусти низ чаршију, али проблем је био што се српско Тужилаштво за високотехнолошки криминал спремало и да подигне оптужницу сличну оној против Шешеља. Испоставили се срећом да на крају Тужилаштво није имало довољно храбрости (стида), па је одустало. Наравно поштована Милијана се није плашила, али сам сигуран да јој није било пријатно.

  2. 0
    0

    Не може се преиначити препорука Светих Отаца Цркве да се јеретичке књиге не читају.Први и основни разлог је што су у свакој ријечи, изговореној или написаној, невидљиво присутне и дјејствујуће честице енергије која их је изњедрила: енергије благодатне, божанствене,ако су ријечи Божије и црквенопредањске, и енергије злодуховске,ако их је породио изопачени, противу Бога и Његове Истине побуњени ум.Када се човјеков ум отвори за те честице оне на њега дјелују отуда или као благотворна сила која му отвара духовне очи или као заразни бацил који га постепено мислено поробљава и превлачи у поље дјеловања бјесова и људи под њиховим утицајем који су слијепи за Истину.Као што постоје физички преносиоци заразе,тако постоје и они духовни,а то су јеретички искази и учења као паметовања заблудјелих и ослијепљених умова о ономе о чему Црква већ вјековима даје богооткривене јој и у суштини једино истински дјелотворне одговоре, док о томе такви,озлодуховљени умови само могу да продају маглу или душепогубне лажи неразумној људској радозналости и лаковјерности.

    • 0
      0

      Наравно, ово о јеретичким књигама сам рекао да кроз шалу упозорим шта нас и нашу децу чека од овог неизбежног Интернета, и новинара. Да ја преиначујем црквене заповасти ми не пада ни на памет, нити имам смелости као екуменисти што је имају.
      На пример, на једном сајту, мало-мало, па као илустрација чланка појави се она сатанистичка слика савијених прстију као рогови, са црногорском заставом. Па се онда 10 дана налази у списку препоручених чланака и свако ко бира наслов, он мора да погледа ту сатанистичку слику хтео не хтео. Мозак то упија, упија….. Ја жмурим, чкиљим, али ме ипак слика ошине прописно. Морао сам да престанем да посећујем тај сајт, да побегнем од те индоктринације.
      Али сада је јасно да и свештеници који користе Интернет (немам ништа против), и они не поштују заповест о јеретичким књигама. Али требају бити опрезни, да их тамо нека лепотица не воведе во искушеније.

    • 0
      0

      @ Nikola Zec,
      Ни најглупљи председник не би смењивао једног обичног новинара. Новинара смењује Главни уредник.
      А Милошевић је трпио толики Притисак са Запада, сећам се, да је морао да смени читав један народ који је живио на овим просторима. Српски. Да ли није знао, да ли није могао, да ли није хтео, не зна се.
      Најкраћа истина се показала после „смењивања“ Милијане. Данас.
      Данас, ваљда је и теби очигледно да је Милијана сметала Кроатоцентричнима, а не Милошевићу. Ја не бих сменио никога који ради за мене.

  3. 0
    0

    Нешто не ради чланак о састанку Двери у скупштини Србије. Да га није Гојко стопирао?

ПОСТАВИ ОДГОВОР:

Please enter your comment!
Please enter your name here