Балетић: „Независни“ новинари оруђе у рукама бескрупулозних шефова

Колико је, за данашњу моћ и победу, и то од глобалног до локалног нивоа битно новинарство најбоље се види када се открије капитал који стоји иза утицајних медија. То може и другачије да се каже, када чујете и прочитате информацију коју пласира одређени медиј одмах знате чији капитал, тј. интерес, иза њега стоји Ова спознаја истовремено говори и о снази и о суноврату наше професије, рекла је Милијана Балетић, новинарка из Србије на међународној конференцији Truth versus Falsification: The Role of Journalist in Global Events (Истина наспрам фалсификовања: Улога новинарства у свјетским догађајима) коју је организовало Удружење новинара Бугарске.

„Од оне некадашње улоге новинарства, које је било будно око над државним системима и светским процесима, коректив снази моћника и звоно за узбуну народу над којим се надвија опасност – данас је слушкиња онима који су некада од њега стрепели“, нагласила је Балетић и додала:

„Глобалистички канцер који метастазира кроз све сегменте друштвених процеса – тече кроз микрофоне и пера његових пропагатора, који су од ове наше, некада часне професије, задржали само име?! Чак су их – ради обмане плебса –  унапредили у звање – „независни новинари“ – алиби иза којег се скривају, како би им превара била успешнија“.

Балетић сматра да у глобалистичком походу на свијет – исконске вриједности, и све остало –  сведени су на ниво проституције. „Ко више плати – томе се прода“, истакла је Балетић. Такође она се пита да ли је вриједно да се прода историја, територија, истина, народ?

„Најбоље објашњење испроституисаног времена у којем живимо можемо сагледати пратећи кроз прошлост до данашњих дана појам патриотизма. Кроз историју, увијек је патриотизам значио исто – понос, част, узор и славу, као што је и издаја свога народа, државе, истине подразумијевала бешчашће, срамоту и казну. У овом времену глобалистичке окупације, под чијим притиском се врши промјена свијести народа, имамо карактеристичну замјену теза, тако да – оно чега се некада стидјело данас служи за понос, а оно чиме се некада поносило, данас се тога стиде. Како би лакше владао плебсом, наш окупатор је под ову дефиницију замјене теза на прво мјесто препаковао категорију патриотизма и издаје. Тако данас, они „продани“ из наше бранше, ослобођени осећаја стида због својих „дјела“ – поносно пропагирају интересе својих газда“ сматра Балетић, додајући:

„Овом тржишту бешчашћа, скоро да ни један једини сегмент друштва није умакао, а зашто би онда новинарство. Оно, не да није утекло, чак је, од свих професија које су захваћене болестима данашњице, највише и страдало. Прво је и подлегло, јер – без власти над информацијом – тешко да се и осваја и задржава моћ?! Зато су моћници покуповали нашу браншу, као своју логистичку подршку! Новинарство  је, у оном смислу свог изворног значења – уз изузетак часних појединаца и појава – постало нечасни мегафон у рукама оних који највише плаћају. На том тржишту, само два услова је требало да испуне – да знају и да су нечасни. Тако је новинарство погинуло под благодетима бескрупулозног капитала“.

Балетић истиче да  сваки окупатор тежи да има потпуну окупацију окупиране државе, те да  без „војске“ зване новинари не би могао да постоји. Она наглашава да нема те окупације, тога пендрека, чизме и тенкова који су јачи од испранога мозга народа.

„Тек када народу потпуно „урадите“ мозак – он је коначно побијеђен. Е, овај задатак данас покривају „војници“ звани – „независни новинари“. Иначе, на том послу, њима не треба неки посебан напор нити истраживачко новинарство. Њихово је само да зналачки баратају са већ припремљеном пропагандом, професионално је сложе у форму истине и новинарски калуп  пласирају народу и наведу га на страну која одговара њиховим газдама. Ови „независни“ су најубојитије оружје у рукама непријатеља, које истовремено и убија и оставља жртву у животу“, оцијенила је Балетић и нагласила:

„Наравно, пропаганда је зналачки спаковано оружје од којег увек страдају слабији. И у оквиру истог друштва у судару кланова супростављених интереса моћнији односе победу. На глобалном простору у бескрупулозним империјалистичким интервенцијама на суверене државе, зарад њихових војних, финансијских и политичких интереса по правилу, страдају мали народи. Ломе их, поигравају се с њима, окрећу једне против других, колонизирају, потчињавају, гурају у ратове и гибенија, разбијају им, па поново склапају, државе – и кроје им границе по своме интересу“

Балетић сматра да непријатељи након „испраног мозга“, људима разарају идентитет, чупају корјен, претварају их у безличну масу звану грађани, космополити, интернационалисти. Док себи дају право на идентитет, посебност, узор или мит.

„Малим народима краду, скидају, отимају, уништавају мит као мрежу златних нити које га од настанка кроз историју држе на окупу. Позивају их да „прихвате реалност, гледају у будућност, а све уз мантру „нећу прошлост, хоћу будућност“. Јер, народ без прошлости, свог тла, завета предака, светиња – нема обавеза, нема свог идентитета, нема корена, нема шта да брани – осим да припадне ономе ко наиђе“, објашњава Балетић.

За све ово, објашњава она потребни су „независни“ новинари.

Усавршеност „независног новинарста“ види се у обојеним револуцијама

Усавршеност „независног новинарства“ најбоље се види у обојеним револуцијама којима су ударили на народе, државе и регионе на које су се намерили, наставља Балетић.

„Једна, од тих првих жртава оваквог „независног новинарства“ била је Југославија, а која је ’90-тих година разорена у крвавом грађанско-вјерском рату. Са таквом пропагандом, пласираном из, претходно инсталираних, „сорошомедија“, као и из моћних медијских центара Запада са којом се наш, успавани, народ срео и не да се није супротставио окупационој пропаганди, он је руку у ватру гурао за сваку „истину“ коју су изговорили њему тада први пут предочени –  „независни“ новинари“, поручила је Балетић и додала:

„Знам, да ће „независни“ ово што сам сад рекла прво напасти и подвести под  флоскулу нема оних који о себи лоше говоре. Међутим, најлакше се установи да ли сте на правој или погрешној страни, на основу тога: да ли ваше дјело хвале или нападају проверени пријатељи вашег народа и истине, или – проверени непријатељи“.

Балетић истиче да у малим окупираним државама, на делу је још један облик урушеног новинарства, тамо је, ради привида да се може чути и друго мишљење и то, по правилу, оно које народ негдје дубоко осећа као истину – новинарство препуштено аматерима.

„Њима је, тако незнавеним, неспретним, неспособним, а надобудним остављено да „владају“ у овој изузетно захтевној области на опште задовољство „независних“ и њихових газда. Они имају дуплу улогу да, како-тако „избуше“ балон незадовољства народа да не експлодира, јер ипак се негде чује и друго мишљење. Начин на који они то раде толико је приземан да је сваког појединца срамота да се идентификује са оним што они бране и заступају. Тако је уз помоћ нечасних и уз помоћ аматера  право новинарство убијено“, рекла је Балетић и закључила:

„Ја сам свјесна да слободу нико никоме никада није поклонио и ако је хоћете за њу се морате изборити. Међутим, како да часни појединци, који су ту и тамо остали, сами, голих руку, добију ову битку? Како излијечити новинарство и дићи га из мртвих? Тешко без организованог, дебело материјално подржаног, правог новинарства и новинара. Али, где да слаби  од појединаца, група до окупираних народанађу та „леђа“ и та средства, која ће истином професионалног новинара  надјачати дебело плаћене и заштићене окупаторове (ма шта то значило) пропагандисте подведене под ону познату скривалицу – „независни новинари“ . Само, ако у овом правцу, успијемо нешто да урадимо овај скуп ће имати смисла!

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: