Балканска географија: „Северна Македонија је држава Западног Балкана која се налази у југоисточној Европи“

Застава са сунцем из Вергине, која је симбол Филипа Македонског, а покушала је да је присвоји Македонија. Њен међународни назив је „Бивша Југословенска Република Македонија“, а Србија је признаје као „Македонију“. Већ на јесен њено име требало би да буде „Северна Македонија“. За међународну заједницу то ће бити држава Западног Балкана која се налази у Југоисточној Европи. Звучи конфузно? Ипак, за целу међународну јавност проблема нема – јер, какво год да је име, постоји договор око њега. То је и крај спора између Атине и Скопља који је трајао пуних 27 година.

Почетно одушевљење које је показала јавност у целом региону прерасло је у занимљиву анализу на друштвеним мрежама из које су полако проистицали разни закључци и спојеви. Дејан Јовић, професор на Факултету политичких наука у Загребу, изнео је мишљење да ново име Македоније сугерише да се она одвојила од Грчке, а не да је произашла из Југославије. „Пре социјализма била је јужна Србија, а после северна Македонија. Само у социјализуму – Македонија. Социјалистичка Република“, навео је Дејан Јовић на Твитеру.

Војкан Главинић направио је занимљив спој назива државе, политичког и географског положаја ове бивше југословенске републике. „Северна Македонија је држава Западног Балкана која се налази у југоисточној Европи“, написао је он на Твитеру, очигледно указујући на конфузне политичке одреднице којима се служи ЕУ у својим званичним конверзацијама.

Међутим, Македонија се заправо одлично уклапа у географске, политичке, а неки би рекли и цивилизацијске одреднице којима се служи ЕУ и остатак развијеног света, када говоре о бившим социјалистичким државама, Балкану или земљама бивше Југославије. Дуго смо били држава Балкана, однекуд се створила одредница „југоисточна Европа“ (где се углавном није убрајала Грчка), а сада смо земља „Западног Балкана“ – групе у којој нема оне најзападније државе Балкана – Хрватске. Наравно, какаво год било, објашњење постоји.

Александра Јокисмовић, директорка Центра за спољну политику, наводи да се термином „Балкан“ и даље комуницира у међународној јавности, али… – Користи у негативном контексту, када неко жели да укаже на подручје које је трусно и склоно кризама и конфликту. Тада се каже да се то подручје „балканизује“. Најчешће географски нема везе са нама – каже Јоксимовићева за.

Она наводи да смо „били“ део „југоисточне Европе“, након кризних конфликата на просторима бивше СФРЈ. – Како се која земља придруживала ЕУ, тако је та одредница све мање била у оптицају. Готово је исчезла са прикључењем Хрватске Унији. Постоје неке регионалне иницијативе које и даље имају тај префикс, као на пример Процес сарадње југоисточне Европе – додаје Јоксимовићева.

Бојан Клачар, извршни директор Цесида, међутим сматра да се одредница „југоисточна Европа“ користила да би указала на земље социјалистичког блока, које су у једном тренутку за међународну заједницу биле у истом кошу. – Он се сада ређе користи, јер постоје огромне вредносне, политичке и економске разлике између тих држава. На пример, Србије и Чешке. Шта им је сада заједничко? Готово ништа – истиче Клачар.

У званичној ЕУ кореспонденцији, стратегијама и другим документима Србија сада припада групи земаља Западног Балкана. Осим нас, ту су још Црна Гора, Албанија, Македонија, БиХ и Косово. Клачар наводи да колико год Брисел на тој одредници инсистирао, у Србији, али и у другим земљама из тог „коша“, више воле да користе термин „регион“ или „регија“. – „Регион“ је у домаћој употреби, док странци говоре искључиво о земљама Западног Балкана. Жеља Брисела није била да Западни Балкан има негативан призвук, већ неутралан. То је више политичка одредница, него географска. Реч је политичком орјентиру за државе које деле сличне проблеме и теже да постану чланице ЕУ, мада су на различитим ступњевим приласка Унији – указује Клачар.

Том логиком јасно је зашто Хрватска као најзападнија држава Западног Балкана није у тој групи земаља. Уосталом, део хрватске јавности мишљења је да се она уопште не налази на Балкану?! – Било је за очекивати од Хрватске да изађе из тог воза. Успела је да уђе у вагон који се не зове „Западни Балкан“, без обзира што том региону несумњиво припада – додаје Клачар.