Балканске земље траже финансијску помоћ из Кине

Пише: Јасна Кривокапићева

Мађарски премијер Виктор Орбан, у свом говору одржаном 11. јануара на економском форуму, најавио је да ће, ако ЕУ не обезбеди новац за решавање инфраструктурних проблема, земље Централне Европе бити приморане да траже помоћ од Кине.

Ова претња има све разлоге за то. Кина већ има низ успешних пројеката на територији Србије, Македоније и Босне и Херцеговине. Међу њима – Пупинов мост у Београду, други блок термоелектране „Костолац“, изградња пута Бањалука-Добој и изградња рудника угља и термоелектране у Станарима. Укупни трошкови ових пројеката су само око 3,5 милијарде долара.

Поред тога, Влада Србије већ ове године склопила је споразум са Народном Републиком Кином о поправци жељезница на деонице Нови Сад-Суботица, изградњу топловода Обреновац-Београд и фабрике за пречишћавање отпадних вода. Стотине кинеских туриста посетили су Србију, чиме је приход од туризма повећао до 1,2 милијарде евра, што је рекорд за ову земљу. Може се сигурно тврдити да Србија сада има снажне економске везе са Кином, који ће само јачати. Недавно је постало познато по жељи једне од кинеских компанија да учествују у изградњи пута Београд-Бар.

У суседној Босни и Херцеговини, присуство кинеских компанија је до сада много слабије. Немачке, хрватске и америчке компаније, које су међу собом поделиле тржиште Федерације БиХ, посебно покушавају да не пусте конкуренте тамо. Стога само тржиште Републике Српске остаје доступно за Пекинг, која је вољно прихватила ове инвестиције. Потписан је споразум о модернизације железнице на релацији Бањалука-Приједор-Нови Град. Поред тога, у плану су изградња брзе цесте Приједор – Козарска Дубица и термоелектране „Гацко 2“.

Ова спремност корпорација из Кине до финансијске подршке донела је огромну корист за обе земље. Србија и Република Српска су добили средства и могућности за реализацију кључних инфраструктурних пројеката без икаквих политичких услова који су типични за Европљане. Кинеска економија добила је приступ готово у срце Европе, прикупљајући поштену конкуренцију европским корпорацијама, који до недавно изгледали су као монополисти. Међутим, до сада само земље ван ЕУ су користили финансијску подршку. У случају, уколико Будимпешта затражи помоћ, то ће значити приступ Кинеза на унутаревропско тржиште. Дакле, речи Виктора Орбана могу се сматрати стварном уценом.

Европске корпорације које су већ одавно поделиле тржиште инфраструктуре очигледно нису заинтересоване за појављивање нових играча на њиховом тржишту, што ће вероватно имати позитиван утицај на трактибилност европских политичара. У супротном, Мађари по сваку цену ће добити неопходне, али последице за паневропску економију ће бити неповратне.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: