Банка хране: Шта политичарима значи Дан социјалне правде?

(Саопштење Банке хране поводом Свјетског дана социјалне правде који се обиљежава данас, 20. фебруара, у читавом свијету, преносимо у цјелости. Саопштење потписује Марина Медојевић, предсједница фондације Банке хране Црне Горе.)

Генерална скупштина Уједињених нација је 2007 године усвојила резолуцију којом проглашава 20. фебруар Свјетским даном социјалне правде.

Земље чланице су позване да тај дан посвете промоцији конкретних активности у складу са циљевима свјетског самита за социјални развој. Циљ је препознавање стања и проналажење рјешења за проблеме попут сиромаштва, искључености, незапослености.

Највећа болест модерног доба је незадовољство који је створио јаз између мањине која је богата преко мјере и мноштва осиромашених и очајних људи.

Идеја водиља је да би свако требало да има минимум услова: кров над главом и храну, да би био у стању да функционише као људско биће.

Црна Гора је по Уставу социјална држава, али као социјална држава она је у великој кризи. Наричито је изражен проблем социјалне кризе, озбиљног сиромаштва, дискриминације на тржишту рада. Овоме се додаје и велики постотак корупције и непотизма што дословно онемогућава незапослене у њиховом настојању да пронађу адекватно радно мјесто за које су школовани или оспособљени. Број људи који користе разне видове социјалне помоћи се повећао про­те­кле го­ди­не и то за чак 763 по­ро­ди­це са око 4.500 чла­но­ва. Велики је број оних којима би ова подршка требала а који због одређених законских препрека (потенцијалног породичног наследства од којег не могу приходовати, евидентирања као запослених иако не примају плату) не могу да је остваре што је забрињавајуће јер су људи препуштени сами себи. Спорно је и то да је код нас социјална помоћ неприхватљиво ниска (креће се од 63.50 до 120.7 евра) и не гарантује голо преживљавање најугроженијих. Број незапослених који траже запослење је преко 50.510 људи по званичним подацима. Много има неевидентираних незапослених људи, па је број оних којима посао треба много већи. Осим сиромаштва међу дугогодишњим незапосленим, пензионерима са најнижим примањима, корисницима социјалне помоћи евидентно је и повећање сиромаштва међу запосленим особама. По подацима Пореске управе, највећи број људи у Црној Гори прима плату између минималца и 250 евра.

Социјални картон је требао повезати више институција које имају своје базе података како би дао прецизан увид у стварно стање социјално угрожених. Не само да не рјешавамо дугогидишње сиромаштво које поприма облике цикличног сиромаштва , добијамо и нове видове ове озбиљне “болести“ данашњице.

Богатство уског броја богатих, повећава се чак и у кризи а на другој страни расте број сиромашних. Зашто ми као држава не желимо да имамо познато, именом и презименом, људе којима стварно треба помоћ, што је био задатак социјалних картона, није јасно.

Такође није познато зашто не иновирамо Стратегију за борбу притив сиромаштва и почнемо да се озбиљно бавимо овим проблемом.

Морамо озбиљмо радити на економској политици земље и економски раст темељити на координацији свих политика, укључујући и социјалну, а социјална политика посебно у кризи, требала би помоћи рањивим и угроженима.

Несхватљиво је да немамо званичне податке о сиромаштву од 2013 . год. Не знамо колико имамо сиромашних међу младима а ни међу старима. Не знамо колика нам је стопа ризика од сиромаштва.

Неке од мјера за ефикаснију борбу притив сиромаштва су:

-Наплата пореског дуга
-Смањење надокнада јавним финкционерима
-Прогресивно опорезивање добити правних лица
-Прогресивање опорезивање дохотка

Повећање ПДВ, акциза, укидање надокнада за мајке су само неки од мјера којима се Влада терет кризе пребације на осиромашене грађане што је неприхватљиво.

Ми као држава штитимо оне који имају капитал што није примјеремо земљи социјалне правде.

Мјере за убалажавање сиромаштва које Банка хране прелаже дуги низ година.

Не знамо зашто чекамо са отварањем социјалних продавница, народних кухиња у свим већим градовима, увиђењем бесплатне ужине у школи, бесплатног превоза за ђаке, стипендирањем дјеце из социјално угрожених поридица до стицања првог звања, изградњу социјалних станова са окућницама а првенствено приоритета при запошљавању најугроженијих, давањем посебних погодности послодавцима.

Зашто не ослободимо пореза најосновније животне намирнице, храну за бебе и основна хигијенска средстава?

Шта је са најављеним дјечјим додатцима за дјецу из социјално угрожених породица чији родитељи не користе социјалну помоћ?

Зашто је дјечији додатак симболичан и не омогућава остваривање најнужнијих потреба дјетета?

Зашто код нас не може да заживи енергетска солидарност, како би најугрожднији имали одређени број бесплатних киловат сате, који би омогучили да не буду без струје барем у најхладнијем дијелу године.

Бацање хране као начин ублажавања сиромаштва предаже Банка хране од 2012. године.

На једној страни имамо огроман број сиромашних а на другој страни се храна баца. Банка хране се заже за законску регулативу забране бацања хране из економских, еколошких и моралних разлога.

Само дио оног што се баци би могао допринијети да “гладни “ у нашој држави буду нахрањени.

Социјална правда је темељна вриједност сваког друштва.

Питамо се: шта политичарима, креатирима јавне политике значи Дан социјалне правде?

Молимо их да усмјере своју енергију на исправљање дубоких социјалних неправди у које је утонуло црногорско друштво и да се посвете стварању социјално праведнијег црногорског друштва.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: