Банка хране: Свјетски дан социјалне (не)правде у ЦГ

Банка хране је поводом Свјетског дана социјалне правде саопштила да, иако у првом члану Устава пише да је Црна Гора грађанска, демократска, еколошка и држава социјалне правде, Црна Гора је данас школски примјер земље социјалне неправде, која је постала основ политичког, економског система и основна идеолоска матрица односа у друштву.

Саопштење Банке хране овим поводом преносимо у цјелости:

Црна Гора је земља у којој су власт и привилегије и богаство које власт доноси онима који владају, врхунска друштвена вриједност и темељ новог система. Нова класа богаташа углавном је настала приватизацијом државе, уништењем привреде. Разарање правног система довело је до стварања културе некажњивости за припаднике нове класе богаташа и властодржаца. Створена је држава у којој једна правила важе за уску групу владајућих и друга правила за све остале.

Кад људи нијесу једнаки пред законом, када не могу да користе своја уставом гарантована људска права, ако нијесу припадници владајуће елите, онда је то држава социјалне неправде.

Посао, социјална помоћ, образовање, лијечење, кредити, јавне набавке, плаћање пореза, судска заштита, напредовање у каријери, рјешавање стамбеног питања зависе најчешће од политичке подобности. Припадност политичкој елити одређује квалитет живота.

Владајућа групација даје себи право да дијели 13. плате, неповратне стамбене кредите, једнократне помоћи, бонусе, јефтине кредите … све на терет буџета, док се, на другој страни укидају надокнаде за мајке, МОП дрзи годинама на понижавајућем нивоу од 63 до 126 евра.

Више од половине запослених (50,26 одсто) у Црној Гори прима мјесечне зараде у висини око 250 евра. Ако је, према подацима МОНСТАТ-а, процијењени број запослених у Црној Гори око 177.000, онда око 88.000 запослених прима зараду око 250 евра. С обзиром на то да је званичан број незапослених код нас око око 50.000, онда се долази до закључка да близу 138.000 грађана Црне Горе живи практично на граници сиромаштва, не рачунајући у ову цифру значајан број пензионера. Минимална зарада у Црној Гори за ову годину износи 193 евра, док је просјечна пензија у Црној Гори око 278 евра. Око 4.500 пензионера прима пензију испод 100 евра и они се могу третирати као екстремно сиромашни. Ако томе додате да 200.000 породица дугује просјечно по 600 евра за струју и да плате значајно касне за преко 40.000 радника, и да 100.000 радно способних становника од 18 до 65 година нити ради, нити је на Бироу рада, долазимо до процјене да је скоро половина становништва или у зони сиромаштва или врло близу линије апсолутног сиромаштва.

Сваки непредвиђени трошак, неко славље или болест, школовање дјеце, дуг за струју, поравка у стану и ове породице гура испод линије сиромаштва. Стање је све горе и главни разлог за повећање сиромаштва је незапосленост и ниске зараде.

Све је мање посла, а и ти послови што се нуде не захтијевају никакву стручност или образовање и јако су мало плаћени, јер је тражња за пословима велика, а понуда мала.

Синдикати, може се рећи, не постоје, јер резултати њихивог рада се не виде. Радници су незаштићени, а Влада и државне институције штите послодавце који углавном експоатишу раднике.

Сиромаштво разара породице и ми смо из Банке хране суочени са породицама самохраних мајки, гдје су мужеви губитком посла улазили у проблеме са алкохолом, агресивно понашање према женама и дјеци је услиједило и распад породице је био неминован.

Самохране мајке са више дјеце без запослења и ријешеног стамбеног питања су једна од најугроженијих категорија становништва и оне без ефикасније и праведне подршке државе не могу изаћи из сиромаштва.

Наравно, помоћ је потребна и вишечланим породицама, породицама расељених лица, породицама које имају чланове које су особе са инвалидитетом, ромским породицама.

Сиромаштво онемогућава једнаке шансе за образовање дјеце и долази до попуштања у школи, некада и до девијантних понашања каква су криминал, дрога, проституција.

Сиромаштво разара друштвено ткиво и представља, поред ендемске корупције, највећи проблем у Црној Гори.

Влада наставља да служи интересима богатих трудећи се да створи разне привилегије за њих, а не чини ништа да помогне сиромашнима да изађу из проблема у којима су.

Мала држава као Црна Гора са оваквим потенцијалима не би смјела да има сиромашних грађана. Али изгледа да некоме то стање одговара јер се ништа није урадило за ове напаћене људе годинама.

Сиромашто и неподношљив осјећај неправде и дискриминације. Дугогодишње стање у којем смо довело је до све већег јаза између мале групе супербогатих и огромне већине очајних грађана без икакве животне перспективе.

Само снажан економско и социјално одржив развој и пуна запосленост, са законима који важе једнако за све и ефикасном проактивном социјалном политиком и подршком за излазак грађана из зоне сиромаштва, може временом довести до одрживе социјалне равнотеже и неопходне правде.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: