Бар: Шутом затрпали остатке цркве из 6. вијека!

На плацу у барском насељу Заљево, на којем се налазе остаци ранохришцанске базилике, већ извјесно вријеме одвијају се грађевински радови којима ће овај вриједан археолошки локалитет бити трајно изгубљен!

Плац са остацима цркве из ВИ вијека налази се уз магистрални пут Бар-Улцињ, 300 метара прије тунела Ћафе, куда је прије три године требало да прође и инсталација Регионалног водовода, али је управо због вриједног археолошког налаза ова парцела заобиђена!

Радови, како сазнајемо, нису у потпуности заустављени упркос томе што је Управа за заштиту културних добара донијела решење којим се на овој парцели налаже привремена обустава радова до спровођења заштитних археолошких истраживања.

Ријеч је о остацима древне цркве чије је темеље прошлог мјесеца својим тијелом бранио мјештанин Тахир Алибашић када су „неимари“ покушали да је затрпају шутом.

Након тога услиједиле су бројне ургенције са стручних адреса и НВО да се прекину радови. Након дописа кустоса Завичајног музеја у Бару и Старог града археолога Младена Загарчанина, Управа за заштиту културних добара формирала је комисију која је имала задатак да утврди чињенично стање и сачини о истом извјештај.

Комисија у којој су били археолог Петра Здравковић, архитекта Милан Јовићевић и конзерватор Сања Шољага утврдила је да се на терену врше радови тешком механизацијом те да се у расутој земљи виде дјелови гробних конструкција и правилно тесаног камења за које се вјерује да су остаци ранохришћанске цркве.

Ови археолошки остаци налазе се на катастарској парцели бр. 2467 у Заљеву, у власништву Тиџе Нухо Мариновић.

Ријеч је, иначе, о цркви коју спомиње у свом капиталном дјелу „Црна Гора у прошлости и садашњости“ чувени археолог, етнолог и историчар Павле Ровински. Посебну пажњу посветио јој је и археолог Ђурђе Бошковић у монографији „Стари Бар“ у којој наводи да се мјештани на том мјесту још почетком 20. вијека ископали остатке цркве. Познати археолог смјешта цркву оквирно у касноантички-рановизантијски период.

Цркву су приликом археолошког рекогносцирања евидентирали и археолози Омер Перочевић и Оливера Велимировић Жижић који су записали да је некадашњи власник земљишта на којем се налазе трагови базилике Мирто Баровић испричао да је црква била сазидана на хридини заљевског поља, узидана од притесног камена у малтеру, док су гробнице око ње биле сазидане од великих опека односно „тегула“.

У циљу заштите остатака цркве, кустос Завичајног музеја у Бару и Старог града археолог Младен Загарчанин упутио је допис Управи за заштиту културних добара у којем је навео да је
на овом мјесту примијетио апсиду цркве и неколико гробова вршећи надгледања терена приликом изградње регионалног водовода.

Горепоменута стручна комисија је након евидентираног донијела мишљење да у складу са чланом 88 Закона о заштити културних добара потребно донијети решење којим ће се радови привремено обуставити и обавити заштитна археолошка истраживања.

Управа за заштиту културних добара је након дописа археолога Младена Загарчанина и мишљења стручне комисије овакво рјешење и донијела али то није било довољно да се у потпуности зауставе радови на парцели на којој се налазе остаци ранохришћанске базилике и гробови из тог периода.

О овом рјешењу обавијештени су Министарство културе, Народни музеј, Културни центар у Бару али и власница парцеле на којој се изводе грађевиснки радови Тиџа Мариновић.

Из поузданих извора сазнајемо да се, упркос, решењу о привременој забрани, на парцели свакодневно у смањеном интезитету обављају грађевински радови, односно да се истовара шут.

Стање на терену свакодневно, међутим, прате чланови локалне НВО који о томе обавјештавају грађевинску инспекцију од које се очекује да наложи извршитељу грађевинских радова да уклони насути материјал.

(МОНДО)

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: