Барјактар

Пише: Богић I Булатовић

Није било лако носити барјак! Прво јахати, сабљати и још барјак носити! Па онда из мора таквих: хитрих, бистрих, окретних и кадрих да јашу, сабљају и барјак носе, кадрих „стићи и утећи и на страшном мјесту постојати“, испливати као један и једини. Као први испред Племена, испред Баталиона који је некада био састав и два или више племена, рецимо!!!
„…..иди сестро на бијелу кулу / а ја ти се не би повратио / ни из руке крсташ барјак дао / да ми царе поклони Крушевац“….
Знало се, у тој Црној Гори која је данас наводни повод барјацима, која кућа је барјактарска па су се тај чин, углед и обавеза тешко испуштали, нако би се кућа ископала. Сурогат барјака и барјактара је барјачење, те се барјачити може свиме и свачим и у свачему. Барјачити се може и несојлуком и у несојлуку! Тако је то бивало у ЦГ која је, наводно, данас повод за акцију одлазеће бирократије: један протестант – два гласа – два барјака!

У некада штедљивој, озбиљној и примјерној ЦГ, ЦГ скупих ријечи, кумстава, скупих пријатељстава, части и глава, употреба барјака било је рестриктивна. У данашњем моралмном посрнућу и расулу, свједочимо да гдје год има штрик сајле, или двије руке беспослене у вријеме бербе, ето их црвене заставе, Горо моја! На потоњем скупу неупослених берача, дакле, било је више барјака него протестаната који су протествовали против слободно изражене воље грађана ЦГ. Компарације ради: у Бјелорусији се протествује против човјека који влада 30 година, у ЦГ зато што се након 32 године диктатору спремио испраћај! У Бјелорусији се протествује против неслободе изражавања политичког увјерења, у ЦГ против слободно израженог грађанског опредјељења.

За разлику од Бјелорусије, у ЦГ су данашњи протестанти ћутали када су побјеђивали они који су крали изборну вољу грађана, а када је реална изборна воља ипак побиједила, они исказују незадовољство. Ни овдје фарси није крај! Управа полиције тврди да је оних који протествују против демократије, намјесто 10 000, било пет пута више!

Полиција, дакле, тврди да је та организована криминална, ратнохушкачка група која се бори против фер и демократских избора много већа од оне коју смо на Тргу зависности видјели! Да ли су у питању оперативни подаци који се користе у праћењу групе која противуставно дјелује, или нас Управа плаши овом групом и афирмише фашистички покрет отпора слободном политичком изражавању и опредјељивању?!!!

Поплава барјака и барјактара у ЦГ, обрнуто је пропорционална традиционалном поносу, храбрости и муанатости Црногораца! Ко је кадар био да узме барјак и закојевитеза пред братственицима и племеницима, био је спреман да главом плати барјактарство.

Данас, без ризика да може бити исмијан или изазван и проћи кроз барјак ревизију, само ако умије да мава, сваки може бити барјактар. Испод хоругве и стега са крстом или орлушином, више се не окупљају они који у Бога вјерују и Бога ради и златне Свободе проливају крв. Данас, испод крсташ барјака имамо главе које се, за разлику од негдашњих главара, декларишу као богати атеисти. Атеисти под крстом, знате, транзициони феномен, црногорски феномен и неупитни допринос социологији религије, ткз. „православни атеизам“. Замислимо да бане Вук Мићуновић или Бурић Ђукан! Илити да Ђуро Бацковић осване са Бајом Пивљанином! Надам се да њини потомци не барјаче у фарсичном, јефтином мавању!  Знају ли што чине ови Титови пионири који су у вртићу научили да надувају балончић и замавају заставицом? Додуше, заставица је израсла у барјак.

Ако је јадан онај коме и човјек са једним оком може бити Бог (у питању је метафора, а не хомофобија!), шта рећи онда за скуп више хиљада хомофоба гдје је сваки двоструки барјактар. Барјактар на квадрат! Ако је иједно умијеће, таленат, струка и занат доживио сурову друштвену деградацију пред масовном производњом и либералним капитализмом, онда је то барјактарство у ЦГ!

Највише се чудим барјактарским породицама! Зашто не заштите еснаф! Сада већ бивша власт је успјела да девастира и овај национални ресурс!!!

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: