Баш је здраво ово здраво ткиво

Пише: Максим Драшковић

Да ли има још неко, а коме вране нијесу поћукале мождану масу, да му се и након овога дивљаштва и примитивизма у скупштини једне, тобоже цивилизоване државе – још увијек причињава некакво здраво ткиво, оне скупине која себе, нажалост деценијама, назива демократском партијом социјалиста, што нити је кад била, а што поготово није сада..? И да ли неко частан и здраворазуман може повјеровати да је из једне труле политичке тјелесине могуће наслутити, а камоли издвојити једно једино влакно, које макар слути на здраво ткиво? Да ли и како је то могуће, кад нема те хирургије и терапијске вјештине којом се то може постићи?

Ако је неко лаковјерно и наивно и помишљао на такво чудо, ваљда му је сад јасно да је то немогуће и неприродно – јер, „што се црним задоји ђаволом, обешта се њему довијека“. Нема ту ни старога ни младога ткива. У њиховом несрећном случају, младо, и кад се одвоји од старога, постаје још окорјелије. Што мачка роди, то миша лови. Плод који падне с дивље крушке, постаје још дивљији и чемернији – а самим тиме и отровнији.

То нарочито треба да знају они који су се већ „спуштавали на њихово уже“ и једва им „с коца утекли“, а како их послије од народног кола и кнеза Рада не би стигао онај прекор -„дабогда им скапа на ченгеле“.

Јер, шта се може очекивати добро од оних који се политички понашају као дрипачка пећинска скупина, са својим туморним прираслицама, оличеним у европејским слушкињама и удруженим рушилачким акцијама, односно бјелосвјетским и западним крпама потирачама?

И немојте се чудити (а још мање убудуће вјеровати!) ономе чечеравоме, што је, од прилике до прилике, свакоме друг, а никоме пријатељ. Мора да је коначно схватио да је онај не тако давни призив – дођи овамо, битанго – био искрен и симболичан, и да треба да се прикључи онима којима и припада. Свака птица своме јату – једино ми неки бјежимо сами од себе… Докле?

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: