Батрић Бабовић: Седамнаесто љето црногорске независности, (не)зависности и не-зависности

Стиже седамнаесто љето црногорске независности, (не)зависности и не-зависности. Сво троје су у једном погону који је троједина валидност. Комбинаторика политичког тумачења и реалног теренског стања. Опсег истине или калибар мудрости. Факти који не блиједе. Све је сабрано што је допадљиво кориснику тадашњег политичког избора, или покајнику на изабрано политичко стање давне мајске референдумске године. Настале су двије државе и два погледа на безброј проблема, од минус бесконачно до у бесконачно које чека плус.

Црна Гора и Србија сањају катарзе, дисконтинуитете и лустрације. Док обје нестају, проблеми се умножавају и настају. Послије референдума 2006. године, у Црној Гори настали су и опстајали политички блок Заједно за Југославију (Српска листа) , референдумски политички блок побједника и изгубљени у времену, простору и без оријентације према личностима. Три блока пуних седамнаест година одређују сопствене и судбине нерођених генерација. Црна Гора ( званична власт ) 2008. године признала је једнострану сецесију Косова и Метохије.

Против тога било је више од 85% становништва. Слично је било и против уласка Црне Горе у НАТО пакт. Без референдума егзистира Црна Гора у западној војној алијанси. А званична верзија за све кључне одлуке власти, гласи да се народ пита. Народ се не пита за милијарде евра руских инвестиција, турске приче и инвестиције, свађе са Путином и Лавровом, лојалност Западу и Истоку, „малигни“ руски утицај, „бенигне“ западне заштите и миловања, државне ударе и “ државни удар „, демографски хаос, непостојећи регистар бирача, Устав без потпоре, законе без Устава, контролисани хаос, систем без реда и поретка, несистем као систем, умножене бирачке спискове, државу старих и болесних, образовање и владавину права на зачељу листе приоритета, судску, законодавну и извршну власт без синергије и квалитета, незнање као знање, невладање као владање, нације и религије као политичке инструменте, народ као средство за остваривање политичких циљева, странке и партије као слушкиње петоразредних политичара из иностранства и за вишедеценијска иста имена на политичком црногорском глобусу.

Набрајањима никад краја. Може се рећи да је БДП низак и све нижи, природни прираштај у минусу, дванаест градова у бијелој куги, све више младих на бироу рада или у иностранству, све више будала у власти на свим нивоима у односу на умне и поштене, све више универзитетских професора у залеђу медиокритета, лопова, лажова и фукара, да је НАТО свуда, као и све врсте цензура његовог типа или пандама које он креира и контролише… Највиши је број оних који гласају због пораста плата за сто и више посто у односу на ранији ниво основне зараде, а најмање оних који гласају због повјерења у неку политичку идеју. Цвјетају популизми и популисти, Европе сад, Европе до сад, Европе никад, док часни и поштени појединци, групе и политички субјекти нестају. Урушавају се традиционална, петровићка и његошевска, а настаје нека нова Црна Гора.

Са њом заједно настају нове генерације, које са прецима немају духовне додире. Зомби доба и зомби продукти цвјетају као коров. Генерације које перзистирају збир су архетипа, прошлости, садашњости, а брана су ка будућности која се зида по моделима генерација новог доба. О броју уништених рођених и нерођених генерација у Црној Гори, од стране свих власти и њихових начина владавина, тек ће се бавити генерације будућих истраживача. Црна Гора нема више ни Бијелу, ни Црну Књигу. Има Сиве Зоне, пет милијарди евра спољног дуга, десетине милијарде покрадених вриједности од стране својих најмилијих синова и тугу без краја.

И на крају, опет срећна (не) зависна и приватна држава Црна Гора, са новим и старим политичким концептом, који плодном и седамнаестобројном парламентарном листом настављају старе и провјерене паразитне начине битисања. И све тако редом, од маја до маја, па све до бескраја и нашег људског краја!

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: