Беба (опет) на позајмици

Пише: Јован Лакићевић

Прође и достојно обиљежавање Петровданске (Секулине) скупштине, уз помпезну диобу 12.-јулсских награда за Двор заслужним лауреатима, и успутним даноноћним поћерама за озлоглашеним четницима, на чијем челу јаше омрзнута окупатоска СП Црква…Али, средиће они њих, кад-тад!

Прође, дакле, и Петровдан, а црногорски свемоћници се и не огласише  поводом захтјева и очекивања Митрополије  црногорско-приморске СПЦ  да им се коначно каже каква је судбина закона о прогону Православља из Црне Горе…

Наши црквени великодостојници, паметни, образовани и часни људи, али са мало, или нимало политичког искуства у овим вучјим, вуненим временима, предуго су вјеровали да се све  може поправити у међусобним разговорима, како би се избјегле све дубље, пријетеће подјеле у црногорском друштву. И, како би нас, бар овога пута мимоишло оно најгоре, што смо 41. већ преживјели.

Будући да сe по својој мисији читавог живота сусрећу  са вјерујућим, па, дакле, по правилу,  и честитим људима, очито нијесу знали с ким имају посла: са мафијашима огрезлим у корупцији, криминалу и пљачки сопственог народа, којима ништа није свето и којима се ништа не може вјеровати!

Као мирјанин, упозорио сам наше црквене великодостојнике још прије скоро три мјесеца, на овом Порталу, да су било какви разговори и преговори са особама које су стварале данашњу Секулину Црну Гору – испод достојанства наше свете Цркве. И да немају сврхе, јер је на сцени извођење плана о разбијању и протјеривању Православља из Црне Горе и стварању „католичког бедема“ дуж Јадрана, од Словеније до Грчке(Старчевић+Ватикан од прије 150 година!).  А сам „закон“ је био основа овој закулисној  и бесрамној работи… Али, ваљда је требало бар покушати.

Рекао сам тада, колико се сјећам, да је „закон“, изгласан у симболично, вампирско вријеме,  да би се уз помоћ озакоњеног насиља протјерало свештенство СПЦ из храмова, а они потом уступили, за почетак, кобајаги, „православној црногорској“, а одмах потом – унијатској, па католичкој цркви! Па зар прогон свештенства није већ почео ускраћивањем боравка у Ц. Гори свештеницима из других српских крајева, углавном избјеглица?

Још раније, такође на овом Порталу, скренуо сам пажњу нашој православној јавности на боравак три монтенегринска челника прошле године у Ватикану, и њихове разговоре о реализацији овог наума са његовом „дубоком државом“. Да је све то ишло без знања и пристанка актуелног Папе Фрања, свједочи и његова безрезервна подршка  нашој Митрополији СПЦ у вријеме доношења „закона“, као и његово недавно отказивање посјете Ц. Гори.  Уосталом, шта ће Папа са декларисаним и освједоченим безбожницима?

О пројекту унијаћења Ц. Горе, недавно је објавио студију и љубљански институт ИФИМЕС, у чијем су директоријуму, гле чуда, двојица „бранитеља и чувара“ покојне Југославије, Стипе Месић и Будимир Лончар!

„Сада је на реду пројекат унијатизације, Црногорске православне цркве, каже се у тексту, према којем би православни вјерници ЦПЦ задржали „источни обред“, а врховни поглавар би им био римски Папа! Тиме би се ријешило канонско признање канонски непризнате ЦПЦ.“ Ако успије у Ц. Гори, сличан модел би био примијењен у Хрватској и на Косову…

Подсјетићу читаоце Портала и овом приликом, да је у име државе , конкордат са Ватиканом, прије 9 година (  де факто) потписао предсједник Владе, Игор Лукшић, а у име ЦПЦ је за ту радњу припремљен Мирашев владика Борис Бојовић, који је по три године провео у Кијеву и у Ватикану!

Док ми бранимо светиње – оде нам вјера!  С тога сам у мом Колашину, зимус на литији,  осоколико моје земљаке да нам парола буде:“НЕ ДАМО ВЈЕРУ,  НЕ ДАМО СВЕТИЊЕ!“

Најзад, знају актуелни управници Монтенегра да су им главни противници на будућим изборима десетине и стотине хиљада „литијаша“, а не још увијек разједињена опозиција.. Зато  су своју разорну предизборну паљбу, два мјесеца прије избора, усмјерили на Цркву и њене челнике. Као да су само чекали оне неколике Митрополитове реченице: „Па нећемо, ваљда, гласати за оне који нас  понижавају, хапсе и пребијају и који хоће  безаконим „законом“ да нам узму светиње!“

То је најмање што се у датој ситуацији могло рећи и што је црногорска православна јавност од своје Божје Цркве и очекивала!

Митрополит није рекао – за кога треба, већ за кога – не треба гласати!

Одговор актуелне власти  био је  бучан, али  јадан и приземан, како и приличи налогодавцима, а како се могло и очекивати.У режимским гласилима , у интервјуима, али и творевинама дежурних лајаваца,  појавили су се текстови, чак и пјесмуљци  острашћених, по диктату, анонимуса, који би да дискредитују Патријарха, Митрополита,  владике и друге челнике СПЦ.

По садржају и терминологији, све то смрди на извјесног Бебу, најбоље рангираног конобара у једној моћној иностраној служби! Тај је за собом оставио црне трагове, гдје год се појавио у последњих двадесетак година. Од убиства З.Ђинђића, па преко „Сабље“, до мучке ликвидације  „Земунаца“, па потом на суђењу наводним убицама премијера… Бије га глас  да је у вријеме боравка у Подгорици  непосредно „усмјеравао“  два глсила из Београда, „ТВ Пинк“ и „Информер“ наносећи немјерљиву штету, не само опозицији, него и демократизацији Црне Горе. Упућенији су у смјехотворном „државном удару“ у Ц. Гори прије четири године, препознали Бебин рукопис.

Судећи по неким текстовима, гдје се Митрополит помиње као „пуковник Удбе“ (Бебина конструкција) изгледа да је Беба као провјерени адут ДПС изнова на позајмици у предизборној кампањи! Ако је вјеровати оној латинској максими да  се„сличан  сличном радује“, то ће обрадовати  многе Поглавникове обожаваоце из тренутно владајуће партије!

Не би, ипак, требало да се превише заносе, јер се од времена кад је смишљен „државни удар“ у Подгорици, штошта у Црној Шуми, ипак,  промијенило!

Прочитајте ЈОШ:

Марковић: Завршни чин илити „сахрањивање“ Милорада Никчевића, Новака Аџића и Бобана Батрићевића

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: