Пише: Џевад Галијашевић

Са Алијом Изетбеговићем Ел Фатих Hassanein се упознао 1970. године у Београду, гд‌је је студирао медицину, а Изетбеговић је као исламски стипендист често боравио у Београду дружећи се са тамошњим муслиманским интелектуалцима. У процесу Младим Муслиманима 1983. године, Изетбеговић је на саслушању признао да му је Hassanein добар пријатељ, а у аугусту 1996. године уручио му је одликовање за хуманитарни рад у БиХ.  TWRA је службено почела сурађивати са Изетбеговићевом владом у Сарајеву, у другој половици 1992. Године (2. Прилог Бр.1.) . Преко ње се финансирала и организирала набавка оружја за Армију БиХ, а новац је ишао преко Прве аустријске банке у Бечу (Die Erste Österreich Банк). Долазио је из Саудијске Арабије, Ирана, Турске, Судана, Брунеја, Малезије и Пакистана. TWRA је тада повезивана са радикалним исламским оганизацијама и појединцима који су били у вези са неким муслиманима у БиХ.

У септембру 1995. године аустријска антитерористичка полицијска јединица упала је у Бечу у просторије TWRA и покупила сву документацију. Према аустријским истражним органима који су радили на овом случају, 350 милиона долара су исламске земље донирале исламском покрету у БиХ. Највећи донатор је, према тим подацима, била Саудијска Арабија, а новац је долазио и из Пакистана, Турске, Брунеја и Малезије. Сумњало се да су се у финансирање TWRA укључили и терористи који су преко ове организације помагали владу у Сарајеву, која је била под контролом СДА. Међу прикривеним донаторима наводно је био и Осама бин Ладен,а истражитељи су пронашли документацију која је потврдила да је TWRA била повезана са Шеиком Омаром Абделом Рахманом, радикалним египатским имамом који је осуђен на доживотни затвор због планирања неколико терористичких бомбашких напада у New Yorku.

Од бх. политичара, са TWRA су директно повезани: Алија Изетбеговић, који је 1993. године написао писмо Дие Ерсте Österreich Банку потврђујући да Ел Фатих Хассеин има пуно повјерење босанских власти, затим Ирфан Љеваковић, за кога се вјерује да је био директно укључен у пројекат довођења 500 исламских плаћеника у БиХ под patronatom TWRA, те Хусеин Живаљ и Фарис Нанић као чланови Управног одбора ове организације, у којем је био и Хасан Ченгић.

У једном интервјуу који је дао 1994. године, Ел Фатих је изјавио: „Босна на крају мора бити муслиманска, јер уколико се то не догоди, цијели рат нема смисла. У БиХ треба помоћи оним Бошњацима који нису религиозни, или нису довољно религиозни, да се пробуде. Углавном, ситуација још увијек није добра и мислим да морамо пронаћи прикладне методе да раширимо правилно учење ислама међу босанским муслиманима.“

Осим Ченгића, једини који су могли потписивати девизне рачуне на које се слијевала помоћ БиХ, били су Алија Изетбеговић, његов син Бакир Изетбеговић, касније реис Мустафа-ефендија Церић, а једно вријеме на самом почетку рата и Харис Силајџић. Временом се показало да то тако неће моћи функционирати у бесконачност, поготово након упада бечке полиције у TWRA, те да ће се морати створити правне основе које ће покривати ове финансијске трансакције. Одлучено је да се званично формира Фондација за помоћ муслиманима Босне и да се сва помоћ коју шаљу исламске земље усмјери на њу. Фондација је регистрована, у Високом, на адреси Хаџи Хасанова број 23.

Као званичне осниваче Фондације, Хасан Ченгић је навео: Хусеина Кавазовића, Ирфана Љеваковића, Мунира Гавранкапетановића, Џемалудина Латића, Хилму Неимарлију, Кемала Терзића, Хасана Ченгића, Сеада Живаља, Дервиша Ђурђевића, Мевлудина Синанагића, Сулејмана Врања, Хусеина Омерспахића, Ријада Рашчића, Бећира Ченгића, Фахрудина Шувалију, Абдулаха Будимлију, Алију Изетбеговића, Салима Шабића и Ел Фатиха Hassaneina.

Но, када су медији у БиХ објавили овај његов списак, рахметли Мунир Гавранкапетановић је у свом демантију написао да никада није био оснивач нити ове, нити сличне фондације.Круг око Хасана Ченгића на свој је начин поклопио финансије и директно одлучивао о дешавањима у БиХ, директно утицао на унутрашњу политику, која се директно одражавала на спољну, због чега БиХ и данас трпи посљедице. Име Ел Фатиха Hassaneina повезује се и са идејом стварања Муслиманске обавјештајне службе, иза које су стајали Млади Муслимани, али и са Осамом бин Ладеном и Шеиком Омаром Абдел Рахманом, што довољно говори о природи и значају утицаја овог Суданца и његових ментора, на дешавања у БиХ. Управо због тога, поводом његове смрти, сарајевска Слободна Босна ће га назвати стварним оснивачем и Предсједником Странке Демократске Акције – СДА, јачим од Алије.

Иначе, у Рјешењу бр. R-III-60/96, стоји да је Виши суд у Сарајеву, и то судија Амира Садовић, „као судија појединац одлучујући о ванпарничном поступку по захтјеву Хуманитарне организације Фондација за помоћ муслиманима /The Foundation for help to the muslims og Bosna, скраћено ФХМБ/ из Високог за упис у регистар хуманитарних организација“, дана 8. маја 1996. године (тек тада), донио Рјешење о упису у регистар ове хуманитарне организације.

У Рјешењу пише: „Основни програмски циљеви и сврха организације су помагање угроженог становништва, пружање материјалне помоћи и друге активности хуманитарног карактера.“ Даље су набројани задаци Фондације: пружање хуманитарне помоћи социјално угроженим грађанима, покретање производне или друге д‌јелатности на основи хуманитарних улагања у хуманитарне сврхе, оснивање предузећа која ће из остварене добити финансирати хуманитарну д‌јелатност Фондације за помоћ муслиманима Босне“, прикупљање новца и роба и поклањање непосредним корисницима, обављање свих облика комуникацијских, транспортних и других услуга у хуманитарне сврхе, организирање културних, спортских и других манифестација у хуманитарне сврхе, повезивање обитељи избјеглица и расељених лица, брига о смјештају избјеглица, суд‌јеловање у помоћи жртвама оружаних сукоба и елементарних несрећа, изградња или финансирање изградње и опремање и вођење установа за пружање услуга социјалне, д‌јечије и здравствене заштите, образовања и одгоја, науке, спорта и друго, те обављање других активности којима се непосредно или посредно пружа хуманитарна помоћ становништву.  На крају Рјешења стоји да су лица овлаштена за заступање и представљање хуманитарне организације Фондација за помоћ муслиманима Босне из Високог: 1. Хасан Ченгић, 2. Мевлудин Синанагић, 3. Ирфан Љеваковић.

На Скупштини оснивача Фондације одржаној првог аугуста 1998. године, Хасан Ченгић је званично први и посљедњи пут говорио о раду Фондације. У свом извјештају Ченгић је објаснио да је Фондација за помоћ муслиманима Босне хуманитарна организација која је основала Босанску инвестициону организацију – БИО, а из ње су настали БИО Тоурс и БИО Аир, који су, према његовим тврдњама, стопроцентно власништво Фондације и БИО-а, а формиране су и сљедеће фирме: БП Траде, Босански транспортни сервис и Јавно предузеће Аеродром Високо, које су заједничке, али у којима је Фондација већински власник.

На крају свог излагања Хасан Ченгић је рекао: „У хуманитарном смислу, Фондација ће се концентрирати на три хуманитарна пројекта: стипендирање надарених студената и средњошколаца из БиХ, издржавање 100 јетима у фамилијама и курс ислама за средње школе.“

Ова Фондација под окриљем Владе у Сарајеву, удружена са Ел Фатихом Хасанеином и АБС банком из Тешња, основаће гласовиту BBI (Босниа Банк Интернатионал). Дионицки капитал BBI износио је 47,52 милиона конвертибилних марака, што је тада представљало највеци уплаћени капитал, у поредењу са другим банкама у земљи и привидно је припадао: Islamic Development Bank из Џеде  (Саудијска Арабија – са капиталом од 45,46 %) , Dubai Islamic Bank (27,27 %), Абу Дхаби Исламик Банк (27,27 %). У суштини, био је то новац настао злоупотребом донација из Исламских и Западних земаља употребљен  у организованој и до тада, незапамисливој трговини оружијем.

АУСТРИЈА- ИСЛАМИСТИЧКИ ЦЕНТАР ТРГОВИНЕ ОРУЖЈЕМ

У банкарским кулоарима је познато да Ел Фатих Hassanein стоји и иза Интернатионал Commercial Банк п.л.ц. Сарајево, иако га у званичном извјештају нема, већ је као највећи дионичар, који има 62 посто капитала, наведен Che Абдул Дам Бин Хаји Zainuddin.

Према анализама ЦИА, један од послова којим се TWRA бавила у то вријеме било је прикупљање новца из исламских земаља за финансирање покрета Муслиманска браћа у Судану како би са том организацијом, гурнули Судан у грађанско-вјерски рат и подијелили га на двије државе.

Наиме, Ал Hassanein је још из младости био сарадник и пријатељ др. Хасана Abdullaha Турабија. Седамдесетих година овај Суданац био је генерални секретар Муслиманске браће и декан правног факултета на Универзитету у Картуму. Од времена када је био студентски лидер и главни реторичар против секуларистичких идеја, др. Тураби је своје правничко знање посветио методама увођења шеријатских закона у Судану и другим исламским земљама. Крајем осамдесетих, Тураби је основао Национални исламски фронт (други назив за Муслиманску браћу у Судану). Влада Судана је 1989. забранила ову странку и ухапсила Турабија, оптуживши га да подржава све радикалне исламске покрете и даје им уточиште у Судану што ова држава скупо плаћа на међународном плану. Када је 1994. Саудијска Арабија одузела држављанство и пасош Осами бин Ладену, Тураби је Бин Ладену омогућио уточиште. Под лажним именом, Бин Ладен је отворио трговачку експортну фирму која се бавила извозом гуме, кукуруза и сунцокрета. Од тада, у дугом периоду, Осама бин Ладена је био највећи донатор новца за градњу аутопута од Картума до аеродрома у Порт Судану, уложивши педесет милиона долара. Како је градња цијелог пута коштала 300 милиона америчких долара, западни медији су објавили да је Бин Ладен “тежак” стотине милиона долара?! Под пријетњом економским санкцијама, Судан је крајем 1995. протјерао бин Ладена и његове двије стотине сљедбеника у Афганистан гд‌је су га прихватили талибани.

Европа је увијек била у фокусу радикалних исламиста па ће 1994. године, опет у Бечу, бити основано Међународно удружење за помоћ муслиманима БиХ (International Asociation form Aid to Muslims of BiH). Директор загребачке подружнице био је Салим Шабић, а његови помоћници Хасан Ченгић и Ал Hassanein. По истом принципу као и TWRA, коју су аустријске власти у међувремену забраниле, д‌јеловала је и ова организација. Према изворима из бившег Предсједништва РБиХ, Фатих Ал Хассенеин је наводно током рата уприличио два сусрета др. Турабија са Алијом Изетбеговићем приликом посјета блискоисточним земљама. У јулу 1999., на Трећој скупштини удружења Млади муслимани Ел Фатих Али Хасанеин је изашао за говорницу и кратко поселамио своје пријатеље: “Мени је част што стојим испред вас. Боље је и за мене и за вас да не говорим много”.

Истражујући трговину оружјем и финансијске трансакције, које је Ел Фатих радио пуне три године из Беча – Криминалистичка полиција Баварске (Bayerisches Ладескриминаламт) је уз помоћ Аустријске владе,Министарства Иностраних послова и Антитерористичке јединице, извршила претрес објеката из којих је д‌јеловала TWRA. Том приликом, дошло се до драгоцијених докумената о обиму организованог криминала и трговине оружјем. Многи важни документи су откривени: а међу њима и записник у коме се детектује шифрована комуникација, у којој постоје изрази за оружје и за дрогу (Чоколада), затим енормне количине готовог новца и списак директних учесника у овом криминалу.

И Од‌јел за Антитероризам, Генералне дирекције за јавну безбједност, МУП-а Аустрије, вршећи претрес станова и објеката који су користили ови трговци оружјем, у стану Ел Фатиха Alli Hassaneina су између осталог (поред новца и оружја) пронашли мноштво трезорских кључева, готово 3.000.000 долара у разним новчаницама те (што је карактеристично за радикалне исламисте) око 300 видео касета ратног и исламског карактера. Од‌јел за антитероризам МУП-а Аустрије је посебно индикативне касете, њих 30.издвојио и изузео.

Тај вашни податак да и када тргују радикални исламисти не заборављају на обавезу ширења своје вјере и изградњу снажне мреже подршке за друга времена и друге приоритете – представља чињеницу, коју ни Од‌јел за Антитероризам није правилно вредновао нити процјењивао.

Свакако је за анализу д‌јеловања мреже коју је успоставио Ел Фатих Али Хассанеин значајна и изјава коју је пред  службама безбједности Аустрије и Њемачке дао његов рођени брат Сукарно Hassanein. На списку добављача оружја али и на Консолидованој листи терориста Уједињених нација је и Тунижанин Ayadi Chafik, рођен 1963, који се под неколико лажних имена, међу којима најчешће Bin Muhammad, са пасошем и другим документима Босне и Херцеговине користио за кретање по Европи и Блиском истоку. Иако је рат у БиХ био у зачетку и није било озбиљнијих ратних дејстава, ипак је путем TWRA искориштен тренутак да се новац добијен из Саудијске Арабије искористи за трговину оружјем из свих извора и преко свих компанија које учествују у таквој трговини и које не обраћају пажњу на чињеницу, да таквом трговином учествују у кршењу „ембарга на оружије“ који је Савјет Безбједности УН-а донијео везано за сукобе на подручју бивше Југославије.

Већ 14.9.1992. године, значајнее количине оружија су наручене из Судана а у ово јединствено кршење Ембарга Савјета безбједности Уједињених нација, укључена је била и Словенија – преко аеродрома у Марибору, током јединствене операције кодног назива „Судански лет“.

Значајно је да је у трговини оружјем директно учествовала и Исламска заједница у Хрватској и Словенији што потврђују бројне наруџбенице. Ту јединствену психологију потпуног и досљедног учешћа у рату који је сагласан са Исламом, не само, да на западу нису разумијели шта више они су је игнорисали. Иако су имали сазнања о кршењу ембарга на увоз оружја и знали размјере ове интернационалне трговине оружјем, Аустријске службе безбједности нису хтјеле прихватити основну чињеницу да је ово само био локални Балкански конфликт у коме су међународни тероризам и Радикални Исламизам, нашли улогу за себе, кроз коју су  изграђивали властиту организацију и финансирали је профитом који остварује кроз све врсте организованог криминала а иза кога је стајала Агенција TWRA и њен челник ел Фатих Али Хасанеин.  И сама чињеница да су већ у другој години рата сви организатори криминалних активности већ разговарали у Швицарској о формирању властите банке, о чему извјештава инсајдер (преводилац) њемачких служби безбједности.

Свакако је значајно и писмо Ел Fatih Alli Хасанеина, писано руком, из кога се види шифрована комуникација и долазак овлаштеног банкара из Саудијске Арабије Abdullatif Abdullah С. Ал-Схаласх који жели да се сусретне само са Алијом (Изетбеговићем), Мустафом (Церићем, тада  Реисом) или Хасаном (Ченгићем).

Све то наравно говори о међународној завјери у којој финансијска супер-сила Саудијска Арабија, наступа са јасним вјерским интересима и логистички подржава ову трговину оружјем и кршење ембарга УН-а.

Веома је важно истаћи да је врх Саудијске Арабије ушао директно у конфликт на балкану ношен искључиво вјерским обавезама и интересима (Исламским) и да је то било видљиво још учешћем глобалне, вјерске, Исламске елите на Међународној конференцији у Загребу, коју је организовао Мустафа Церић, тада Главни Имам Загребачке џамије а,  послије, пуних 20. година Реис ул-улема, главни у вјери Бошњака.

Значајно је уочити у овом Извјештају, да Вјерски вођа информише Политичког лидера Алију Изетбеговића о резултатима конференције, путовању у Саудијску Арабију, Катар и Уједињене Арапске Емирате те новцу који је том приликом прикупљен а само од Краља Фахда , цјелих 400. милиона долара.

На крају: основни циљ ове анализе јесте да освијетле личности и организацију која је организованим криминалом, тероризмом и политичким убиствима ( Ирфан Љубијанкић, Изет Нанић, Јозо Леутар…) стварала услове за претварање Аустрије у најважнију вехабијску базу у Европи и својеврсну одскочну даску за цјели континент, а поготово за Њемачку и Француску које и представљају главне мете многих акција радикалних исламиста. Наравно и да се изведе закључак о специфичном поступању у стварном или идеолошком рату који Ислам заговара и примјењује као образац, на свим мјестима гд‌је је присутан и гд‌је подузима, политичке, идеолошке али и конкретне терористичке акције.

Крај

Извор: Правда