Бечић: Ђукановићу сметају сви који желе слободне и фер изборе

Воља грађана на предстојећим изборима наредне године неминовно мора бити изражена на слободан начин и у демократском амбијенту, поручили су из Демократске Црне Горе.

Та странка је данас представила радну верзију закона о надзору над остваривањем слобода и права грађана на изборима у 2016.години (Леx специалис), који је саставни дио Плана Демократа за излазак из политичке кризе у којој се налази Црна Гора.

Лидер Демократске Црне Горе, Алекса Бечић, казао је да је незамисливо је да је Црна Гора једина држава у Европи која већ 12 мјесеци не може да организује изборе.

“Односно, земља која је суспендовала право локалних скупштина и државног парламента да могу скратити мандат и омогућити уставно право грађанима да бирају“, казао је Бечић на конференцији за новинаре.

Он је рекао да је циљ нацрта закона који су припремили установљење механизама који ће обезбиједити контролу пуне имплементације изборног законодавства на предстојећим изборима, као и образовање репрезентативног тијела које ће имати овлашћења да најхитније поступа по притужбама за злоупотребе државних ресурса и повреде бирачких права.

Тај акт је, како је казао, конкретан допринос Демократа дијалогу и стварању услова за фер и слободне изборе.

Он је рекао да премијеру Милу Ђукановићу сметају сви који желе слободне и фер изборе, и да не жели да се направи ниједан корак у том правцу.

„Доказ за то је чињеница да 18 мјесеци извршна власт, на чијем је он челу, не имплементира сет изборних закона који је донијела Скупштина ради враћања повјерења у изборни процес“, казао је Бечић.

Према његовим ријечима, зато је јасно ко су Ђукановићу пожељни партнери, а ко противници.

„Остављамо им да бирају, или слободне и фер изборе, или бојкот избора и протесте, укључујући и сам дан избора, заједно са грађанима и свим друштвено-политичким субјектима који истински желе промјене“, поручио је Бечић.

Посланик Невен Гошовић казао је да воља грађана на предстојећим изборима наредне године неминовно мора бити изражена на слободан начин и у демократском амбијенту.

„Слободни и демократски избори подразумијевају елиминацију злоупотреба, потпуну примјену изборног законодавства и ефикасну примјену кривично-процесног законодавства које санкционише повреду изборних права“, прецизирао је Гошовић.

Он је казао да је нацртом закона које су припремили предвиђено формирање посебног скупштинског одбора за надзор над остваривањем слобода и права учесника на изборима.

Одбор би, како је појаснио, имао задатак да прати примјену закона који се односе на остваривање тих права, да разматра и поступа по свим притужбама за злоупотребе државних ресурса и овлашћења и повреду изборних права, и да прати поступање надлежних органа за отклањање неправилности утврђених по поднесеним притужбама.

„Механизми који су предвиђени законом обезбјеђују ефикасан рад тог одбора по поднесеним притужбама“, казао је Гошовић.

Он је нагласио да су предвиђени веома кратки рокови за поступање одбора по притужбама.

„Свака притужба мора имати за епилог тачно утврђено чињенично стање“, рекао је Гошовић.

Он је појаснио да притужбу одбору може поднијети свако ко сматра да је повријеђено његово изборно право, да је дошло до злоупотребе државних ресурса у изборне сврхе или до неизвршавања законских обавеза.

Према његовим ријечима, суштина је да грађани слободно могу подносити притужбе том тијелу.

„И да они ни у ком случају не могу бити доведени ни у какав неповољан положај“, додао је Гошовић.

Он је казао да ће свака сједница одбора бити отворена за медије, што ће омогућити да јавност има увид у рад тог тијела, чиме се, како је појаснио, подстиче одговорност сваког члана одбора за њихов рад.

„Радном верзијом овог закона се ни у ком случају не дерогирају права и овлашћења органа за спровођење избора, односно за вршење контроле и надзора изборног процеса, нити право и обавезе било ког органа или организације утврђеног посебним законом“, нагласио је Гошовић.

Он је казао да би одлуку о образовању одбора Скупштина донијела у року од 15 дана од дана ступања на снагу закона, а то тијело би престало са радом даном утврђивања коначних резултата избора.

Потпредсједник Демократа Момо Копривица казао је да је предлогом закона предвиђено да одбор буде ауторитани орган који ће обављати, не само парламентарни, него и грађански и институционални надзор над остваривањем изборних права.

„Одбор би чинила по три члана из парламентарне већине и опозиције, врховни државни тужилац, заштитник људских права, предсједник Савјета за грађанску контролу рада полиције и три члана из невладиних организација“, прецизирао је Копривица.

Према његовим ријечима, сједницама би, без права одлучивања, присуствовали и директор Директората државног трезора, предсједник Савјета Радио телевизије Црне Горе и начелник Службе за информационе технологије у Министарству унутрашњих послова.

„Предсједник одбора би, по функцији, био предсједник Скупштине“, додао је Копривица.

Предлог закона и План за излазак из кризе биће, како је најављено, прослијеђен свим политичким субјектима који имају посланике у Скупштини Црне Горе, дипломатском кору и невладиним организацијама.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: