Бечић не одустаје од разговора

Предсједник Скупштине Алекса Бечић не одустаје од дијалога с лидерима парламентарних партија о питањима која захтијевају двотрећинску подршку посланика, упркос томе што већина странака власти највјероватније неће доћи на састанак који је заказао за 7. јул.

Из изјава функционера и незваничних сазнања “Вијести” произлази закључак да се представници већине партија које су биле на заједничкој листи коалиција “За будућност Црне Горе” неће појавити у заказано вријеме у парламенту, јер сматрају да треба прво ријешити проблеме у односу владајуће већине и Владе – премијера.

Из Кабинета предсједника Скупштине „Вијестима“ су саопштили да он неће коментарисати изјаве лидера одређених партија власти о предстојећем састанку: “Предметни дијалог одржаће се у предвиђеном термину”, поручили су из Бечићевог кабинета.

Лидер и посланик Социјалистичке народне партије (СНП), Владимир Јоковић, казао је “Вијестима” да даје приоритет окупљању партија власти. “Ако парламентарна већина и Влада буду функционисале, одазваћемо се позивима на дијалог попут овог. Ако не буду, не видим сврху организовања тих састанака”, истакао је он.

Јоковић је најавио да ће се нови састанак већине, који је био планиран за ову седмицу, одржати у уторак или сриједу.

“Једини разлог одгађања… је то што дио лидера парламентарне већине није у Црној Гори. Чекамо да се врате у државу, да би заказали састанак на највећем нивоу”, наводи лидер СНП-а, који је с предсједником Демоса Миодрагом Лекићем организовао први састанак 24. јуна.

Функционер Уједињене Црне Горе (УЦГ), Горан Даниловић, рекао је да прво очекује састанак већине. Он сматра да би било логично да партије на њему изнесу заједнички став о Бечићевом позиву. “Ако тога не буде, УЦГ ће донијети самосталну одлуку да ли ће ићи код г. Бечића”, рекао је он “Вијестима”.

Предсједник и посланик Праве Црне Горе, Марко Милачић, казао је кратко “Вијестима” да ће наредних дана донијети одлуку да ли ће учествовати у парламентарном дијалогу.

Лидер и посланик Радничке партије, Максим Вучинић, потврдио је да ће 7. јула бити на састанку код предсједника Скупштине.

“Иако немам превелика очекивања, доћи ћу да бих показао вољу за дијалогом”, рекао је он “Вијестима”.

На састанак ће доћи и преостале партије власти – Бечићеве Демократе и ГП УРА. Кад је ријеч о опозицији, позив за дијалог прихватила је Социјалдемократска партија (СДП), док су из Демократске партије социјалиста (ДПС) и Бошњачке странке (БС) поручили да су спремни, односно вољни да разговарају с владајућим странкама.

Бечић је у позиву страначким лидерима, који је упутио у четвртак, навео да очекује спремност свих да поднесу политичку жртву зарад вишег циља, вјерујући, како је рекао, да су европске интеграције изнад интереса било ког појединца и партије.

Предсједник Управног одбора Института Алтернатива, Стево Мук, оцјењује да је ово право вријеме да се почне с дијалогом, без обзира што постоји криза власти.

“Именовања у правосуђу су већ дуго на дневном реду и сви знамо да се без дијалога не може постићи договор о неопходној уставној већини. Вјерујем да предсједник Скупштине има неопходан политички ауторитет у значајном дијелу парламентарне већине, али и опозиције чији су гласови потребни за ова именовања”, рекао је он “Вијестима”.

Мук каже да с одређеном дозом оптимизма гледа на могућност да се у догледној перспективи и у вези с овим питањима дође до компромиса. Нарочито јер је, према његовим ријечима, тај посао директно у вези с обавезама на путу европских интеграција и остваривањем резултата у области владавине права.

“За рјешење је потребан компромис – најприје у парламентарној већини, а онда и између парламентарне већине и дијела опозиције. Преговори увијек подразумијевају одустајање од неких почетних позиција и давање одређених уступака. Често се у јавности непринципијелно односи према тим процесима, па кад нам се не свиђа њихов исход – кажемо да је политичка трговина, а кад нам се исход допада – кажемо да је плод неопходног дијалога и компромиса”, наглашава саговорник.

Бечић је у позиву на дијалог подсјетио да већ годинама нема реформе изборног законодавства, да се не успијева с деблокадама в.д. стања у правосуђу и рјешавањем проблема континуираних изборних процеса на локалном нивоу, који, према његовим ријечима, врло често паралишу систем у цјелини.

„Управо за рјешавање многих од ових питања потребна је двотрећинска, односно тропетинска већина у Скупштини. Самим тим, све претходно намеће потребу да започнемо дијалог о предметним питањима. Да су ови процеси лаки и једноставни, вјероватно би били још раније успјешно окончани. Међутим, дијалог је једини пут до рјешења, а без вођења дијалога смо сасвим сигурно осуђени на неуспјех“, наводи се у позиву.

На парламентарном дијалогу инсистира и Европска комисија, а недавно је и у Резолуцији Европског парламента (ЕП), на предлог извјестиоца ЕП за Црну Гору Тонина Пицуле, указано на потребу разговора власти и опозиције.

Мук: Парламентарним дијалогом се долазило до договора

Стево Мук сматра да је увијек важно да власт и опозиција сједну за исти сто, а нарочито, каже, у политички турбулентним временима, у подијељеном друштву.

“У којем се инсистира на стварним разликама – које се преувеличавају – али и на производњи вјештачких разлика. Парламент је заиста мјесто гдје би тај дијалог и приближавање позиција могао и морао да се води. Има макар неколико сличних ситуација из протеклих деценија политичке историје кад је дијалог вођен и кад су успијевали да се постигну договори”, закључује он.

Док се на челу Скупштине налазио Ранко Кривокапић (од 2003. до 2016. године), у парламенту су у више наврата организовани разговори власти и опозиције. Током мандата бившег предсједника Ивана Брајовића, упркос бојкоту опозиције и проблемима избора у правосуђу, није било парламентарног дијалога.

(Вијести)

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: