Бечић писао Станковићу: Гдје су оптужнице и гдје је извјештај Катнића?

Непоштовање закона од стране појединаца који обављају изузетно значајне државне функције носи посебну опасност за свако демократско друштво. Неприхватљиво је што Главни специјални тужилац, Миливоје Катнић, већ пуних мјесец дана игнорише Законом прописану обавезу да Годишњи извјештај о раду Специјалног државног тужилаштва за 2016. годину учини доступним јавности, његовим објављивањем на сајту Специјалног државног тужилаштва – наведено је у отвореном писму Демократске Црне Горе, упућеном врховном државном тужиоцу Ивици Станковићу.

Они подсјећају у писму које потписује предсједник партије Алекса Бечић да је законска обавеза доставе овог извјештаја Врховном државном тужиоцу и Тужилачком савјету и његовог објављивања на сајту Специјалног државног тужилаштва истекла је 10. фебруара ове године.

Наставак писма Демократа преносимо у цјелости:

„Демократе, а вјерујем и укупна демократска јавност, веома су заинтересоване да у том извјештају прочитају којом то аргументацијом Специјално државно тужилаштво и господин Катнић правдају чињенице да су, и поред протека више година, и даље у фази извиђаја предмети као што су државне гаранције за КАП, Жељезару и Мелгонију – Приморку Бар; Базар, Царине и Делта, афера продаје кампа на Златици, афере Лименка, Листинг (пахуљица), Телеком, Домен “.ме”, “Вериге”, и др.

У већини наведених афера, радње које буде сумњу да представљају кривична дјела која су нанијела штету јавном интересу од више десетина и стотина милиона еура извршене су прије више од пола деценије. Приближно толико траје и извиђај надлежног државног тужилаштва у тим предметима који никако да се оконча подизањем оптужнице или евентуалним одустанком од кривичног гоњења. На наша бројна питања о судбини ових предмета, понавља се исти одговор: извиђај је у току. И тако већ годинама.

Предмет Дувански комбинат Подгорица АД у стечају, послије неколико година трајања извиђаја, у априлу 2016. године прешао је у фазу истраге. Господин Катнић је у Годишњем извјештају о раду за 2015. годину навео податак да су истраге у Специјалном државном тужилаштву у просјеку трајале 2 мјесеца и 22 дана. Питам: зашто у случају ДКП АД у стечају, након више година трајања извиђаја, истрага траје већ пуних десет мјесеци, а и даље нема епилог? Како то да ни обимна документација која јасно доказује незакониту и штетну продају имовине ДКП у стечају, а што је, након вишемјесечног рада, потврдио и Анкетни одбор Скуштине Црне Горе у свом извјештају, није довољна за подизање оптужнице против неодговорних појединаца? Зар додатну потврду да је у случају ДКП АД у стечају царовало безакоње Специјално тужилаштво не налази и у чињеници да су, по тужбама Удружења мањинских акционара ДКП-а, Апелациони и Врховни суд Црне Горе поништили све акте о располагању имовином ДКП АД у стечају?

Питања су врло једноставна ако штитите јавни интерес: да ли су непокретности Дуванског комбината у стечају – земљиште и пословне зграде – продате противно Закону о инсолвентности привредних друштава? Зашто је Централна комисија процијенила наведену имовину на 25.562.058 еура, а стечајни управник расписао тендер за продају исте по цијени од 13.215.617 еура? Како је „Зетаградња“ купила поменуту имовину за 13.216.000 и ко је омогућио склапање зеленашког уговора са поменутим субјектом, супротно условима из тендера и закону, а којим је већ практично преполовљена купопродајна цијена на штету државе? Како се штити интерес државе ако држава као продавац плаћа купцу камату на његово кредитно задужење, умањује му цијену за трошкове рушења објеката и признаје мјесечну штету од 98.000 еура већ дужи низ година, зато што му није ослободила предметну локацију? Зашто су Главни град и Влада споразумом гарантовали приватном партнеру да ће му планском документацијом предвидјети изградњу пословно-стамбених комплекса на предметном земљишту?

Одговори на ова питања су јасни, на основу обиља доказа које је надлежном тужилаштву достављено. Ово је један од најдрастичнијих примјера како се у име јавног штити приватни интерес, а на штету јавног. Такође, извозом неколико стотина милиона паклица цигарета произведених у ДКП-у након отварања стечаја по цијени која је само једна трећина тржишне цијене, у приватне џепове одлази најмање 40-ак милиона еура на штету ДКП-а. Надам се да то што претходно поменуто и документација у вези са продајом имовине указује да иза ових незаконитих и штетних послова стоје кључни људи из власти није разлог што у случају ДКП ни до данас нема оптужења.

Није нам јасно зашто у наведеним случајевима после протека толико времена и даље нема оптужница.

Неприхватљиво је да Главни специјални тужилац не поштује Закон о Специјалном државном тужилаштву и свој Годишњи извјештај о раду не објављује на интернет страници СДТ-а.

Господину Катнићу је очигледно институт признања кривице омилио. Мислим да су се стекли услови да и сам призна кривицу због непоштовања закона и неприхватљиво дугог трајања извиђаја и истрага у тако важним предметима, који годинама са разлогом заокупљају пажњу демократске јавности, која очекује да рука правде стигне одговорне.“

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: