Бечићеве заблуде
Тај Алекса („наш“) Бечић, не одустаје да се стопроцентно остварује у баналности, и то му кад год крене објашњавати политику, како примјећујемо, олако полази за руком, што, признаћемо, уопште није једноставна ствар, напросто – бити препознат као политички неталент, изискује много труда, готово па улагање цјелокупне личности, чак и нешто више од тога.
Међутим, тим прије Алекса себе уцијело види као посланика који се сваким кораком потврђује у тој улози – можда се ради о политичком ходочаснику?! – дочим, многе друге од оних које неизоставно помиње – знамо на које мисли – расвјетљава тек као извјесне парламентарне `клупаше` који не дјелују даље од тастера.
Дакле, опет дискурс своди на муку и зној, жуљ и ладомудовање, све удешавајући тако да, ето, он није само „наш“ – мало ли је – већ је и онај чије вријеме тек долази, потребно је само мало стрпљења, јер наведени А. Б. ради, ни мање ни више, него на реализацији 21. вијека! Демократски и како доликује, наглашава.
Поштовани публикуме, само по себи је разумљиво што Бечића политичара у огромном несналажењу распознајете као извјесну амба(САД)а нуспојаву; без политичког програма, очекивано је да дечко не зна којим језиком говори, у коју Цркву одлази и шта је по националности.
Логично да из тога произилази предмет пражњења пакован у реторику рефрена: ја па ја. Још кад на то дода нешто о – национализму као пећинском наносу, остајемо потпуно разоружани, на хоризонту разума, затичемо тек докону маглу развијену изнад паланачке набеђености.
Кад бих једног нафачног дана преступне године основао партију – недајбоже и то – за А. Б. бих без размишљања оставио мјесто партијског теренца, будући да ме подсјећа на некакву кампањолу, – није ријеч о игри ријечи! – волонтера који се не мучи у мори мишљења како дјеловати у погледу будућности која није мање апстрактна од садашњости, тј. прошлости.
„Политика је постала наша судбина“ (Х. Арент), тако да у тој лутрији не бисмо требали типовати на једног Бечића.
(Одјављујем се… Уживајте у тексту.)
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Ptrahinja@zaista uživamo u tekstu a autor zaista na šarmantan način i vrlo duhovito piše o našim političkim prilikama i ličnostima…..
Уживајте у тексту.
Huh… Autor je precijenio sebe.
Ucijenjen , mucenik ,a Srbin u dusi. Tuga ,ne smije ni lijevo ni desno samo lajat na Df. Placa cijenu..
Beko KAMPANJOLA izvrsno ha ha ha