Бечки план за рјешење украјинске кризе

Министарство спољних послова Аустрије предлаже документ за рјешење кризе у Украјини, којим та земља, тренутно, не би приступила ни НАТО ни ЕУ, већ би се прогласила несврстаном и прикључила Европском привредном простору на истоку.

Министар спољних послова Аустрије Себастијан Курц, наложио је новоуспостављеном штабу за стратегију и планирање да израде предлог за Украјину, која је Аустрији веома битна, како због географске близине, тако и великих инвестиција.

Тај документ би Курц већ у петак могао представити на састанку шефова дипломатије ЕУ у Атини. Суштина плана је да се Украјини омогући излаз из сталног поља тензија између запада и истока.

Тако се не би требало више постављати питање или Европа или Русија, а основне идеје су разрађене у плану од четири тачаке.

Прва тачка бечког плана је да се Украјина прогласи несврстаном или неутралном земљом, али само ако буде имала суверенитет над цијелом својом територијом.

Слично као и Аустрија 1955.предвиђен је вишестепени план, који предвиђа у првом кораку мултилатерални споразум који би статус qуо на Криму поново успоставио и зацементирао права мањина.

Након тога би Русија требало да своје снаге врати у базе, и тек потом би Украјина прогласила своју војну несврстаност, чиме би искључила приступање НАТО-у, преноси „Пресе“ дјелове интерног документа Министарства спољних послова.

Друга тачка бечког плана предвиђа да и приступање ЕУ тренутно није реална опција, како за Европу тако и Украјину, те да Унија треба Кијеву због тога да понуди Европски економски простор, који тренутно постоји са Норвешком, Исландом и Лихтенштајном, али који би био посебно израђен за исток. То би могло бити рјешење и за друге државе тог дијела Европе.

Трећа тачка предвиђа слободну трговинску зону од Лисабона до Владивостока. Украјини би требало убудуће омогућити да закључи споразуме о слободној трговини како са ЕУ, тако И Русијом.

Споразум о стабилизацији и придруживању требало би да буде компатибилан са од Русије форсираном евроазијском економском унијом.

Предуслов за то је да ЕУ и Русија, односно Евроазијска привредна унија успоставе заједнички „кров“ и договоре се око заједничке зоне слободне трговине која би покрила територију од Лисабона до Владивостока.

Четврта тачка бечког плана предвиђа да међународна заједница помогне да се у Украјини превазиђе друштвени раздор.

Томе не доприносе само пакети финансијске помоћи, већ и у економској области Украјина треба д абуде подржана.

Циљ је да се јача правна држава у борби против корупције, да се маргинализују десничарски елементи, припреме предсједнички избори у мају уз помоћ ОЕБС, Савјета Европе и ЕУ, као и изради један Устав са мањинским правима и нови закон о језицима.

За свој план Курц може наћи савезнике у ЕУ, сматра „Пресе“, подсећајући да је шеф њемачке дипломатије Франк-Валтер Штајнмајер недвано јавно критиковао што је Европа Украјину сатјерала у угао тиме што је ставила пред алтернативу да потпише Споразум о стабилизацији и придруживању или да приступи царинској унији са Русијом.

Поред тога су Немачка, Пољска и Француска дале предлог који личи на европски привредни простор посебно израђен за исток.Такође и идеја да се Украјина прогласи несврстаном или неутралном наилази на плодно тло у тој земљи.Међутим једна тачка, из данашњег угла, се чини нереалним, оцењује „Пресе“, додајући да је то да Русија икада поново изађе са Крима.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: