Бећковић: Бранко Ћопић

Чекајући зелено светло
На пешачком прелазу
Код Лондона
Кажем Бранку Ћопићу
Да су политичари глупи
Што прогоне песнике

Чим дирнеш песника
Он нада дреку
И кукњавом сазива свет

Да нису дирали Солжењицина
Свет не би никад сазнао
Да су побили милионе

Затрли су толике народе
И за то не зна нико
Јер нису имали песнике

Јер побратимковићу си мој
Ја сам у рату био записничар
У штабу команданта
Који је толико мучио
Једног заробљеника
Да ја нисам смео подићи главу
Али сам у себи мислио
Ако преживим
Осветићу ти се за ово

И осветио сам му се
У Глувом баруту.

Извор: Искра

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: