Бећковић: Бранко Ћопић
Да нису дирали Солжењицина/Свет не би никад сазнао/Да су побили милионе.
Матија Бећковић
Чекајући зелено светло
На пешачком прелазу
Код Лондона
Кажем Бранку Ћопићу
Да су политичари глупи
Што прогоне песнике
Чим дирнеш песника
Он нада дреку
И кукњавом сазива свет
Да нису дирали Солжењицина
Свет не би никад сазнао
Да су побили милионе
Затрли су толике народе
И за то не зна нико
Јер нису имали песнике
Јер побратимковићу си мој
Ја сам у рату био записничар
У штабу команданта
Који је толико мучио
Једног заробљеника
Да ја нисам смео подићи главу
Али сам у себи мислио
Ако преживим
Осветићу ти се за ово
И осветио сам му се
У Глувом баруту.
Извор: Искра
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Tanko. Izlizano. Potrošeno. Ponegde se pomože osetiti Popa, al’ daleko je od one visine.
Čak I priča – štono se kaže – ne pije vodu…