Бећковић: Горски вијенац је Нови завјет српског народа!

Свијет је овај тиран тиранину, а камоли души благородној! Пророчки стихови владике и песника Петра II Петровића Његоша изговорени синоћ у пуној сали Коларчеве задужбине звучали су као да су написани пре неколико дана, а не пре више од 17 деценија. Свечаност „Његош у нашем времену“, поводом 170 година објављивања „Горског вијенца“, окупила је многобројне поштоваоце дела великог поете и владара. Међу њима су били патријарх Иринеј и други црквени великодостојници, архитекта Драгомир Арсовић, редитељ Божидар Ђуровић, кошаркаш Дејан Бодирога.

„Сам Његош и његово дјело данас су савременији неголи у времену када је оно написано,“ беседио је митрополит црногорско-приморски Амфилохије. „Свједочанство тога је његов ‘Горски вијенац’ и ‘Луча микрокозма’.“

Говорећи о духовно непролазној снази хришћанске промисли, цитирајући „нека буде што бити не може, нека траје борба непрестана“, митрополит је навео:

„Основна мисао ‘Горског вијенца’ је питање праве и лажне вјере, питање добра и зла. У Црној Гори Његоша су прогласили за геноцидног. Али, то није геноцид, већ жртвовање себе за другог.“

Академик Матија Бећковић је подсетио да је „Горски вијенац“ објављен кад је и Вук Караџић штампао превод Новог завета:

„Временом је ‘Горски вијенац’ постао Нови завет српског народа. За велике песме потребни су велики разлози. Његошево дело настало је у шкрипцу, а ‘Горски вијенац’ у ропцу, кад су се Омер-паша и глад удружили против српског рода.“

Срби су и данас у шкрипцу

Бећковић је рекао да су и данас Срби у шкрипцу.

„У време кад је мастило било светије од крви мученика, а хартија скупља од крви смртника, Његош је писао по образу свога народа,“ рекао је Бећковић. „Ко год је имао образа на њему је имао исписан ‘Горски вијенац’. А кад се пише по образу народа води се рачуна и шта се и како се и о чему се пише. Ко није имао образа, ни Његош му по образу није ништа написао. Сад има мастила и хартије, па свако може узети лист и писати чиме било и како било. За образ мало ко мари, а они који добро задрже и данас носе на лицу исписан ‘Горски вијенац’ као неку врсту невидљиве тетоваже.“

Догађај је организовало Српско просвјетно друштво „Просвјета“ из Београда. Глумац Петар Божовић и прво београдско певачко друштво извели су „Лучу микрокозму“. У уметничком делу програма учествовао је и гуслар Славко Алексић.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: