Бећковић о Космету: Поскупјела најскупља српска ријеч

Призренска Богословија Светих Кирила и Методија угостила је синоћ српског академика и пјесника, Матију Бећковића, који је истакао да се морају поштовати права Албанаца на Косову и Метохији, али се зна чија је то земља.

Пред више од стотину људи, у амфитеатру Богословије која ће ускоро обиљежити 150 година вјерско-образовног рада, представљено је друго издање књиге „Косово – најскупља српска реч“. Тридесет година након првог издања, Богословија је поводом обележавање Михољдана објавила и друго.

Сам Бећковић, осврћући се на трајање ове књиге, каже да када је, поводом 600 година од Косовског боја издао ову књигу по први пут, „нијесмо ни слутили колико ће та ријеч поскупети у међувремену“.

Бећковић је рекао окупљенима да му је друго издање књиге „Косово – најскупља српска реч“ најдраже управо зато што му је припала та част да је објави Призренска богословија.

Он се осврнуо и на тренутне политичке процесе, односно преговоре Срба и Албанаца.

„Та идеја да вам неко да нешто што није његово је бесмислена. И ма колико вам давао и ма колико он био силан, то је безначајно. Значи, требало је одавно, а није касно ни сада, да Срби и Албанци сједе једни наспрам других и да виде како да уреде свој живот. И како да гарантују права Србима на Косову и њиховим светињама и њиховим границама, а да опет Србија гарантује њихова људска и демократска права. Да живимо у неком свијету као што живе свуда гдје има такав проблем. Али се мора знати чија је то земља. Мађари су послије битке на Мохачу копали своју земљу и ископали кости њихових ратника који су битку водили. Ја сам убијеђен да бисмо ми, да смо стигли, копали око Лаба и Ситнице, око Газиместана од Чечана, како каже народна пјесма, да бисмо нашли кости наших праотаца и прадедова. Коска је вјечита и нема бољега и чвршћега документа,“ био је изричит Бећковић.

Бећковић је изразио увјерење да у неком хипотетичком квизу гдје би питање било ко су ови људи и гдје се налазе, мислећи на синоћни скуп, нико не би знао да одговори то су Срби у Призрену.

Бећковић је говорио и о поетској и историјској стварности. За прву каже да је истинитије од било чега другог. Историја не зна за девет Југовића, али поезија о њима зна све, и гдје су били, и шта су носили и која славна дела чинили. О српској народној поезији каже да је и Гете, читајући српске народне пјесме казао „народ који има такву поезију заслужује бољу историјску судбину и не заслужује да буде роб“.

Владика Теодосије: Да не будемо најгора генерација у српском роду

Владика Теодосије је стакао да „треба живети Косово“ у комплексном времену у ком се данас живи.

„Многи су говорили о Косову, многи су пјевали о Косову, то и данас чине. Али засигурно мислим да то не чини нико боље од нашег Матије. И није само довољно говорити о Косову и пјевати. Треба живјети Косово. Треба живети Косовски завјет. Треба свједочити у наше вријеме, све оно што смо били и што смо сада и што треба да будемо,“ упозорио је владика.

Каже да је наше вријеме много комплексно, да се као монах и свештеник и као владика много моли да данашња генерација буде достојна предака:

„Да ходимо њиховим стопама и њиховим путем и да никако не будемо најгора генерација у српском роду. Да се с нама, не дај Боже, заврши, оно што је вјековима трајало, већ да ми истрајемо, да одолимо свему што нас притиска, и споља и изнутра и да све оно вредно, поштено, честито и ми предамо будућим поколењима. И оно што бих хтео да поручим вечерас, овде, сваком Србину, православцу, да има на уму ове ријечи да је Косово најскупља српска ријеч.“

Милановић: Расправа о Косову је расправа о језику

Проф. др Александар Милановић подсјетио је да је управо дјело „Косово-најскупља српска ријеч“ једно од најцитиранијих дјела савремене српске публицистике и објаснио да сам наслов указује на то да ова књига не говори само о Косову, већ и о језику, српском језику.

„Нема Срба без српског језика, а не би било ни Косова без српског језика, као што не би било ни данашњих Срба без Косова. Да је ријеч Косово, у свим својим значењима, уткано у суштину српског бића, а самим тим и централно у нашем језику, Бећковић образлаже кроз читаву књигу,“ наводи Милановић.

Милановић је објаснио да је увођењем нове категорије – најскупље српске ријечи, Бећковић давне 1989. најавио асоцијативну лексикографију, која је у српски језик ушла тек 2005. када је објављен асоцијативни речник српског језика.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: