Бег у шуму

Пише: Раде Живковић, новинар, писац и колумниста из Београда, пријатељ шума и непријатељ звери

После убедљивог пораза од грађана Црне Горе и правог политичког масакра на северу и на југу, после неколико политичких метаморфоза и мимикрија, поражени и понижени Мило Ђукановић најављује одлазак у шуму.

Да ли је то зов његових славних предака, којима је шума била кућа, штаб и савезник или је у питању судар са сопственим огледалом, није тешко закључити.
Већ видим како чланови његове породице, у ,,конзерва офанзиви“, пустоше рафове ,,Волија“ са паштетама, месним наресцима и готовим јелима, како купују пун џак дугачких гаћа на тушком бувљаку и неколико десетина паковања памперс пелена за одрасле, јер је глава породице у великој нужди. Народу Црне Горе је коначно топло, а у миловом окружењу је ледено доба и ужурбано се бира најпогоднија и најтоплија локација за ускоковање.

АНБ је заборавила све унутрашње, а најзад и непријатеље из Србије и своје најбоље оперативце ангажовала за тражење најбоље пећине, коју предходно нису заузели медведи, лисице и јазавци. За очекивати је да спас од Божијег и народног проклетства сви они нађу негде испод планине тога имена, међу својом плавском, гусињском и арнаутском сабраћом, са којима су деценијама сејали безразложни страх од Срба и успешно стварали међунационалну мржњу. И док Мило гледа све епизоде чувеног мајстора за преживљавање Бера Грилса, Душко Марковић учи како се спремају пребранац са поскоком, поховани пужеви, ајмокац од жабљих батака, чорба од скакаваца и бели бубрези од зеца дивљака. Чита, гледа и куне злу судбину што је икада почупао оне радијаторе и напустио Мојковац. Схватио је да му је боље било бити пастир буљуку оваца по Бјеласици и Сињајевини, него овца у Миловом тору. ,,Бјеласицом пјева мушко, овце чува чобан Душко“ ојхааа ! Зар то није за уши милија мелодија од ,,Поћи ћу у шуме“, газдиног омиљеног дворског певача Здравка Чолића ?

Осим Мила и Душка, спас у шуми мораће да потраже и њихови рођаци, кумови и бројни медијски и остали пси чувари крвавог престола. Свако ће морати да ради оно за шта има највише дара. Пољски клозет ће правити Миливоје Катнић, а освештаће га Мираш манити, уз саслужење Дарка Шуковића. Они, који су лајали на свакога ко не мисли као Мило, лајаће и даље недалеко од његове пећине и давати абер да је близу опасност, показујући тиме оданост и захвалност за свако парче које су добили. Они који су грабили и купили све што су могли од сиротиње, имаће задужење да скупљају гране и суву маховину за потпалу. Ватру ће зажижати они исти који су и до сада то успешно радили међу народом, а у куповину ће ићи они који су деценијама успешно куповали све што се могло купити – дипломе основних и средњих школа, факултета, радна места, а посебно гласове, који су им омогућавали да, мимо народне воље, деценијама уништавају и пљачкају све чега се дочепају.

Свесне оштре конкуренције, дивље и крволочне звери ће побећи из шуме, а са њима и птице певачице. Остаће само кукувица, која ће их сваки дан подсећати шта их чека у скорој будућности. Свима је лако наслутити задужења, осим Ранку Кривокапићу, јер њега Бог низашта није дао, осим да паламуди и филозофира, некад и грђе но Свето Маровић. Можда да у пролеће убере газди букет љубичица или каранфила са Очњака, али не, тај се није пео височије до на фотељу и стмоглавио би се у Грнчар, Остаје му само да испуни своју детињу жељу да у непосредној близини земунице анализира друштвени живот мрава, сламчице трава и бубашвабе и прави паралеле са својим учешћем у Миловој власти .
Како год било, кад год отишли у шуму, Мило и његови најмилији и најоданији морају знати да и из ње ће морати изаћи, јер шума никога не трпи дуго. Њу је Бог створио да људима буде највећи савезник и привремена подршка. Људима, а то Мило Ђукановић никада није био. Она је саборац хајдука и јунака, Мило је обична бедна кукавица и лајавац без покрића. Такву наопаку и бахату дружину нико не трпи, што значи да ће морати да је напусте и изађу сви до једног на чистину. Доћи ће, где год да су ту по њих неко да им скрати ускочке муке спавања у влажним пећинама, дружења са стеницама и вашима и поведе их у топлу спушку собу. У шуми ће после њих остати воњ и смрад нечовечних трагова, побацане конзерве и унеређене гаће, као доказ храбрости једне кукавичке и однарођене банде. Најбољи доказ да их је све време владавине било баш брига и за Црну Гору и за њене грађане, већ да су мислили само о једном – како да угоде своме пркну !

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: