Бегић: Број заражених ће још више расти у наредним данима

С обзиром на дешавања у посљедња два дана и висок број регистрованих случајева и посебно битно – веома висок број њихових контаката, апсолутно је за очекивати да ће број новорегистрованих случајева у наредним данима расти. Међутим исто тако се очекује да мјере сузбијања у најпогођенијим општинама дају резултате, с тим што је наравно потребно вријеме да се њихов ефекат уочи на терену, казао је у интервјуу Побједи замјеник директора Института за јавно здравље Сенад Бегић.

Бегић је у одговору за Побједу, казао да не постоји ниједан нити биолошки нити било који други разлог који би довео до „слабљења“ вируса. Чињеница је да су корона вируси група РНК вируса који имају највећу количину генетског материјала те су самим тим и најподложнији мутацијама односно измјени генетске структуре.

Међутим, иако су измјене генетског материјала забиљежене и доказане у односу на прве изолате вируса са почетка 2020-е, није доказана повезаност између тих измјена генетског материјала и измјене клиничке презентације болести коју вирус изазива. Оно што се сада биљежи, а то је нешто нижа смртност, највјероватније је посљедица чињенице да у последње вријеме чешће оболијевају млађе особе те је самим тим и вјероватноћа посебно тешких исхода инфекције новим корона вирусом мања.

У Црној Гори је од почетка дешавања – од средине марта па до 27. јуна, просјек година обољелих 41,5 при чему је највећи број обољелих (78 или 17,11 одсто) забиљежен у узрасту између 40 и 49 година а 63,5 одсто свих обољелих је било млађе од 50 година, а 77,43 одсто млађе од 60 година. Од почетка јуна просјечна старост међу обољелима је 40, а примјећено је да се оболијевање заиста чешће региструје међу млађима па је 80 одсто тренутно активних случајева регистровано међу особама млађим од 60 година. Иако се ради о релативно малим бројевима, ово је очигледно посљедица чињенице да се особе које су у највећем ризику од компликација и фаталних исхода, а то су хронично обољели и стари, боље придржавју мјера превенције. Исти налаз, односно образац понашања је и потврђен у истраживањима у Црној Гори које је уз подршку Уницефа, Института и СЗО спроводила агенција ИПСОС.

Када се ради о клиничкој слици, међу до сада 145 активних случајева није уочено ништа што би одударало од онога што је забиљежено током марта и априла – дакле доминирају упале горњих респираторних путева са читавим низом карактеристичних симптома који су углавном благи. Стопа хоспитализације обољелих је нешто изнад 12 одсто али је овај индикатор јако динамичан с обзиром на регистровани прилив новообољелих у посљедња два дана. Један од 18 хоспитализованих пацијената је у озбиљном здравственом стању.

Не смијемо заборавити да ми живимо у „ери вируса“ а нови корона вирус је захваљајући великом гентском материјалу доживио низ измјена које су му омогућиле да релативно лако и брзо пређе на новог домаћина – човјека. Према основним законима еволуције, сви паразити, а вируси то у суштини јесу, гледају да што дуже остану у своме домаћину те је дугорочно гледано могуће очекивати да се прилагођавање вируса новом домаћину одвија у правцу смањене вирулентности. Међутим, за такве промјене потребне су године и деценије.

Да ли се може очекивати, с обзиром на број заражених, да ћете Министарству здравља предложити пооштравање мјера?

Институт за јавно здравље брижљиво прати дешавања на терену и у складу са регистрованим трендовима оболијевања али и другим индикаторима који прије свега служе да, условно речено, прате поштовање мјера превенције, врши евентуално предлагање нових као и корекцију тренутно постојећих и имплементираних мјера. Брижљиво праћење и мониторинг дешавања на терену као и мониторинг понашања је кључ адекватног и правовременог реаговања и то ће поред трагања за обољелима, њиховим контактима и изолацијом потенцијално обољелих бити главни задатак Института у наредном периоду.

Када је пандемија кренула почетком године, говорило се о томе да ће љето успорити ширење вируса. Међутим, слика је другачија, а ни земље Латинске Америке, које имају више просјечне температуре нијесу прошле добро, напротив. Што говоре нова истраживања?

Цијели свијет је рачунао и очекивао да ће до успоравања оболијевања доћи са љетом понајвише уздајући се се у сезонски карактер који имају све респираторне инфекције а нарочито грип. Међутим, подаци о типовима корона вируса који су познати од раније као изазивачи озбиљних инфекција код људи тј. подаци о МЕРС-у и САРС-у, указивали су да сезоналност није постојала. Епидемија САРС-а је „угушена“ током љета (јун) 2003, док МЕРС никада није показивао ни назнаке сезоналности већ се и даље спорадично јавља на подручју Средњег истока гдје су температуре поприлично високе током цијеле године. Самим тим за очекивати је да и нови корона вирус не покаже сезоналност те да је тренутни пад оболијевања у неким државама само посљедица уведених мјера физичког дистанцирања и других противепидемијских мјера, а прије свега правовремене изолације контаката.

Није згорег понављати савјете. Да ли се препоручује повећано одржавање хигијене (чишћење подова, изување и слично као на почеку епидемије)?

Апсолутно. Нити се нешто промијенило у вирусу, нити су се промијенили начини преноса, а посебно не мјере превенције. Иако је утврђено да се вирус може наћи и у столици значај тзв. феко-оралног преноса у поређењу са респираторним капљицама је занемарљив а на крају крајева и његова скоро па једина мјера превенције је адекватна хигијена руку. На тај начин се општим мјерама спречавају два пута преноса.

Да ли боравак у мору, базену или ријеци представља повећан ризик? Да ли море „убија“ вирусе и бактерије или му је погодна средина, без обзира на дистанцу на плажи?

Сматра се да је пливање једна од најбезбједнијих спортских и рекреативних активности у „времену короне“ а више је разлога за то. Главни и основни је висок степен разрјеђења односно вирус у воденој средини у мору је разрјеђен до те мјере да се сматра да не представља опасност по здравље људи. Није испитано али сматра се да постоји и одређено антисептичко дејство минерала тј. олигоелемената растворених у морској води, а прије свега јода, што такође може имати позитивно дејство на смањење количине уништавање вируса. Са базенима је ситуација идентична с тим што се базенске воде редовно филтрирају и третирају тј. дезинфикују, чиме се количина вируса који се потенцијално може наћи у базенској води не само разреди – већ се и готово у потпуности уклони адекватним третманом базенске воде.

Да ли имате епидемиолошке прогнозе што се тиче броја обољелих у наредном периоду?

С обзиром на дешавања у посљедња два дана и висок број регистрованих случајева и посебно битно – веома висок број њихових контаката, апсолутно је за очекивати да ће број новорегистрованих случајева у наредним данима расти. Међутим, исто тако се очекује да мјере сузбијања у најпогођенијим општинама дају резултате, с тим што је наравно потребно вријеме да се њихов ефекат уочи на терену.

Оно што посебно забрињава у овом тренутку је велики број контаката које епидемиолошке службе домова здравља и Института идентификују као и територијална раширеност инфекције пошто су активни случајеви регистровани у 15 од 24 општине Црне Горе.

Исто тако, забрињава и чињеница да међу новооткривеним случајевима расте удио оних који не могу прецизно да идентификују извор инфекције. Ово је са епидемиолошког становништа такође очекивано јер како расте број обољелих, расте и степен раширености инфекције у заједници и све је већа могућност контакта са асимптоматским носиоцем вируса а да особа тога није ни свјесна. Самим тим на значају добијају мјере превенције које ће очигледно још дуго времена бити и једино оружје са којим располажемо јер је до вакцине и специфичног лијека очигледно дуг пут.

Процентуално гледано, 13 одсто случајева је импортовано било боравком у иностранству или у транзиту, готово 70 одсто су контакти раније потврђених случајева а 17 одсто су обољеле особе код којих су епидемиолошка истраживања још увијек у току

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: