Бегић: Свијет се никад није сусрео са оваквим изазовом, опорављен не значи излијечен

Научници су још увијек више фокусирани на обољеле него на опорављене, па још није поуздано јасно да ли ће људи који се опорављају од вируса КОВИД-19 или се оправили бити имуни на поновну инфекцију, изјавио је за Al Jazeery епидемиолог и Сенад Бегић из Института за јавно здравље Црне Горе.

„Оно што се зна је да опорављене особе још дуго времена након опоравка могу да излучују вирус“, каже он.

Број заражених од корона вируса у Црној Гори у недјељу се попео на 85, док је једна особа до сада преминула.

Је су ли Црна Гора и земље у окружењу реаговале на вријеме. Италијанским властима се спочитава да су криве за црни сценарио, јер су допустиле да вирус уђе у земљу, а онда и да се данима несметано развија међу становништвом?

– Што се тиче Црне Горе, подсјетићу Вас да је Црна Гора посљедња држава у Европи у којој је доказано оболијевање од новог коронавируса. Ово у доброј мјери има везе и са чињеницом да смо прве противепидемијске мјере донијели и кренули са њиховом имплементацијом много прије него што смо имали детекцију позитивног случаја, јер смо се у посљедња два мјесеца константно трудили да идемо „корак испред вируса“. Све мјере које смо предлагали и доносили биле су у складу са начелима струке и науке те смјерницама Свјетске здравствене организације и Европског центра за контролу и превенцију болести.

Некада су те мјере можда биле оштрије у односу на окружење, некада су захтијевале већу ангажованост одређених служби, неизбјежно су биле у одређеним дјеловима и репресивне, али су имале те и даље имају само један циљ – да очувамо здравље становништва и да што дуже останемо без већег ширења оболијевања. За сада нам се чини да смо у томе и успјели, али не смијемо се опустити, нити заборавити да имамо најнезгоднијег могућег противника, који је много веће и о развијеније системе од нашег већ оборио на кољена. У овом тренутку јако је битно да не престанемо и не посустанемо са спровођењем мјера. Све епидемиолошке службе у држави раде на идентификацији контаката и тестирању сумњивих случајева из околине свих идентификованих обољлих, како би били адекватно збринути и изоловани, а без опасности даљег ширења вируса и уз минимизирање ризика преношења са човјека на човјека.

Држи ли Црна Гора пандемију под контролом, имате ли потпуни увиди у стварно стање на терену?

– Црна Гора је јако мала и специфична средина, у којој истраживање епидемија, сузбијање и превенција заразних болести на терену често имају непредвидиве и неочекиване обрте, који су некада негативни, али некада и позитивни. Негативне ситуације у овом конкретном случају су се односили на угрожена права првообољелих и њихову стигматизацију, са којом смо се морали изборити, док су позитивни били присутни у смислу да смо неочекивано добили активно учешће цијелог становништва у истраживању епидемије и сузбијању ширења на начин да се контакти сами јављају епидемиолошким службама и поштују мјере сузбијања, што у значајној мјери олакшава рад на терену.

Наравно, придржавање свих мјера које смо прописали је апсолутни императив и, на сву срећу, и ту имамо сјајне повратне информације и сарадњу од наших грађана, у чијим рукама је и главни кључ ријешења ове ситуације и побједе над вирусом.

Многе европске земље су у некој врсти самоизолације. Земље Западног Балкана су, такође, затвориле границе. Колико би од користи била нека врста уније, заједничке борбе земља у регији против пандемије?

– Свијет се никада није суочио са оваквим изазовом. Иако је иницијална реакција била затварање граница, што краткорочно и епидемиолошки у тренутку када не постоји вакцина нити адекватан лијек у суштини и представља готово једино ријешење, готово је сигурно да побједе над новим коронавирусом неће бити без удруживања снага и заједничке ангажованости свих држава и друштава. Већ сада, како заједнице на локалном нивоу, тако и државе, проналазе нове начине зближавања, чак и кад морају остати раздвојене, што је, такође, за очекивати, јер заједнички непријатељ удружује људе и тјера их да се окрену споља – једни другима, према комшијама и пријатељима.

За сада се углавном раде тестирања особа које имају симптоме корона вируса. Да ли је то довољно? Неке земље најављују масовна тестирања, или такозвана тестирања случајног узорка.

– Црна Гора своју стратегију тестирања креира и прилагођава ситуацији на терену, резултатима епидемиолошких истраживања, као и епидемиолошким показатељима кретања оболијевања. У последњим данима смо тестирали готово трећину свих пацијената обрађених у последње двије седмице. Међутим, ту треба бити апсолутно реалан и прилагодити стратегије могућностима и специфичностима – како епидемиолошке ситуације, тако и организације здравственог система. Илузорно је очекивати да би мала Црна Гора, нити било која држава региона, могла тестирати комплетну популацију или спровести масовну кампању тестирања по општинама са тренутно доступним капацитетима. Зато константно трагамо за екстерним партнерима, који би нам могли помоћи у овом науму у случају да се масовно тестирање у локалним заједницама докаже као једна од валидних опција за сузбијање ширења даљег оболијевања, или да се тренутне стратегије покажу недјелотворним што за сада није случај.

Љекари константно позивају на остајање код кућа, избјегавање социјалних контаката, прање руку… Ви сте сами рекли: ‘Молимо вас, придржавајте се мјера превенције! Останите дома! Биће излазака…’ Може ли се рећи да кључну улогу у сузбијању пандемије имају обични грађани?

– Апсолутно. Ово је давно престао да буде проблем здравственог система. Ово је проблем читавог друштва, пред којим смо сви исти и сви једнаки и сви подједнако осјетљиви да оболимо, при чему кључ ријешења држимо ми само као појединци, па тек онда институције система, здравство и држава.

Какве посљедице вирус оставља на обољеле након изљечења? Може ли се обољела особа у потпуности опоравити?

– Тренутно су јако ограничени валидни научни подаци о опорављеним особама, због њиховог релативно малог броја, али и због чињенице да су научници још увијек више фокусирани на обољеле него на опорављене. Још увијек није поуздано јасно да ли ће људи који се опорављају од вируса КОВИД-19 или који су се оправили од ове инфекције бити имуни на поновну инфекцију новим коронавирусом и, ако хоће, колико ће им имунитет трајати. Оно што се зна је да опорављене особе још дуго времена након опоравка могу да излучују вирус. Подаци Свјетске здравствене организације указују да тај период може трајати и до 14 дана у секрету носа и ждрјела, а да излучивање вируса у столици може бити и дуже. Због тога су тренутне јавно здравствене стратегије усмјерене ка изолацији опорављених особа и након њиховог отпуста из болнице, односно након излечења.

Када се ради о имунитету након инфекције, јако је незахвално закључке изводити из онога што знамо о ранијим сојевима корона вируса. Након инфекције неким од ових вируса антитијела се заиста стварају, али њихово вријеме трајања је релативно кратко, јер нивои у крви током времена опадају и људи поново постају подложни инфекцији. У многим истраживањима рађеним претходних година на добровољцима који су се сложили да се експериментално изложе „обичним“ сезонским коронавирусом (који изазива обичну кијавицу и прехладу), доказано је да су се људи са постојећим антитијелима и даље могли заразити обичним коронавирусом и имати симптоме. Да ли ће оваква ситуација бити и са новим коронавирусом (САРС-КоВ-2), остаје да се види.

Извор: Ал Џазира

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: