„Бели Орао“ из 2018. тврди да Јадран остаје у Црној Гори – 2024. оптужује Краповића да нарушава односе са Хрватском!

Школски брод Јадран остаће у Црној Гори, поручио је некадашњи министар одбране Предраг Бошковић на свечаном пријему поводом 85. рођендана чувеног једрењака.

Те далеке 2018. године Бошковић је имао истовјетне ставове какав данас има министар одбране из редова Демократа Драган Краповић који је ових дана под рафалном медијском паљбом хрватских функционера, али и опозиције у Црној Гори који тврде да он својим изјавама нарушава односе са сусједном Хрватском. Заборављају, међутим, да су имали исте ставове док су они били власт.

“Свијетле тренутке је имао брод Јадран када је пловио свим оним морима, али и мање свијетле тренутке у временима рата и разарања као што је то било од 1943. до 1946. године. Сигуран сам да ово што данас представља овај брод, представља једну од његових најсветлијих тренутака. Влада Црне Горе од 2013. године издвојила је значајна средства да се овај брод поново уздигне и поново засвијетли у свом најљепшем руху. То је био залог за будућност, да овај брод плови и буде свима на услузи у Црној Гори. Оно што је била наша пројекција да овај брод отворимо грађанима и туристима сигурно је успјела“, истакао је Бошковић а преноси Радио Тиват 2018. године.

Данас, међутим, потпуно друга прича.

Бивши министар одбране и функционер ДПС-а Предраг Бошковић за Антену М тврди да тренутни министар Драган Краповић има политички интерес и наредбу својих послодаваца да наруши добросусједске односе са Хрватском.

„Колико су сервилни у односу према Београду и Москви толико су “храбри” кад су у питању односи са Хрватском. То се видјело од првог дана преузимања министарства“, навео је Бошковић.

Како додаје, Краповић намјерно заборавља чињеницу да су обје државе чланице НАТО-а и да би све спорове требало рјешавати договором па и кад је у питању брод Јадран.

„А што се тиче плоче у Морињу мислим да је то био цивилизацијски искорак министара Коњевића и Кривокапића а која управо показује сву срамоту данашње власти која не може да се суочи са оним сто је насљеђе њихових политичких идеологија“, срамно тврди Бошковић дпсовском порталу.

Због тога је, истиче, битно указивати на то да данашња власт у Црној Гори има за циљ регионалну и европску изолацију Црне Горе.

„Што изолиранија Црна Гора од своје европске будућности то лакши плијен његовим налогодавцима“, закључује Бошковић.

Подсјетимо, потпредсједник Владе и министар одбране Хрватске Иван Анушић отказао је прије два дана састанак са црногорским министром одбране Драганом Краповићем, који је требало да буде одржан у Подгорици.

Разлог за отказивање састанка лежи првенствено у односу Краповића према постављеној плочи у Морињу. За министра Анушића су спорни и ставови црногорског колеге и о школском броду „Јадран“.

Одлука о изградњи брода Јадран донијета у Београду, Србија главни финансијер

Одлука о изградњи новог школског брода некада младе ратне морнарице Краљевине Југославије донијета је на састанку поморско-пропагандне организације „Јадранска стража” у Београду 1926. године, са циљем да се изгради пловило за обуку и школовање кадрова за југословенску ратну морнарицу.

Тим поводом била је покренута масовна акција прикупљања средстава, а интересантно је да су одбори „Јадранске страже” који су највише новца прикупили за изградњу брода, били из Сарајева, Зрењанина, Београда и Новог Сада.

Ипак, лавовски дио трошкова на крају је ипак сносило Министарство војске и морнарице које је уплатило 300.000 њемачких марака, а значајну суму је тада из свог личног фонда приложио и краљ Александар Први Карађорђевић.

На концу, Београд је склопио уговор са њемачким бродоградилиштем у Хамбургу о изградњи школског брода који ће касније добити име „Јадран” и који ће свечано бити дочекан у Тивту 16. јула 1933. године, а у флотну листу Краљевске морнарице Југославије бити заведен 19. августа исте те године.

Зашто Хрвати сматрају да је “јадран” бисер хрватске бродоградње кад је ноторна чињеница да је саграђен у Њемачкој ни дан данас није јасно.

Вијао је „Јадран” на својим јарболима током девет деценија своје историје заставе шест земаља: Краљевине Југославије, Италије, Немачке, СФРЈ, СРЈ/СЦГ и Црне Горе, али никад Хрватске, па и овај угао гледања нимало „не навија воду на њихову воденицу”.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: