Бељанинов: Србија мост за сарадњу Евроазијске и Европске уније

Важан услов за формирање мултиполарног света је пројекат „Велике Евроазије”, који је комплементаран идејама Владимира Путина о економској, политичкој и културној сарадњи народа европског континента.

Шездесетједногодишњи Андреј Бељанинов деценијама слови за једног од најближих сарадника руског председника Владимира Путина. Животни путеви су им се често укрштали, још од када су заједно радили у чувеној совјетској тајној служби КГБ. Доктор је економије на Московском институту за народну економију од 1978, а до 2000. радио је у неколико банака у Русији, након чега је именован за генералног директора „Рособоронекспорта”, државне мегакорпорације за извоз наоружања.

На тој позицији остаје до 2004, када постаје директор Федералне службе за војне поруџбине, извршног органа који врши надзор над извозом наоружања и војне опреме из Русије. Од 2006. до 2016. године био је директор Федералне службе царина РФ, а од 2017. председник је Извршног одбора Евроазијске банке за развој (ЕБР). Исте године постаје и генерални секретар Скупштине народа Евроазије.

У Србији се мало зна о о Евроазијској банци за развој, њеној структури и улози. У борду директора су министри финансија земаља чланица Евроазијске уније, али и премијер Казахстана. Који је основни задатак банке?

Евроазијска банка за развој је међународна финансијска организација која помаже економски раст држава чланица, ширење трговинско-економских веза међу њима, као и развој интеграционих процеса на територији Евроазије кроз инвестиције. Банку су 2006. основали представници Русије и Казахстана, а 2009. пуноправни чланови постали су Јерменија и Таџикистан, 2010. Белорусија, и, коначно, 2011. Киргизија. Највиши орган управљања банке је Савет, који руководи читавом њеном делатношћу. Свака чланица банке делегира у Савет по једног опуномоћеног представника и његовог заменика, од којих се сваке године бира председник Савета ЕБР. Од тренутка оснивања ЕБР је привржена мисији помоћи развоју економија држава чланица, њиховом економском расту, узајамној трговини и учвршћивању интеграција међу њима. Банка има посебан међународни статус, представништва у свим државама чланицама, уговоре о партнерству са многобројним јавним установама, али, што је најважније, ужива велику подршку акционара и нуди повољне услове финансирања. Оснивачки капитал банке је седам милијарди америчких долара. По стању од 1. децембра 2017, обим текућег инвестиционог портфолија је 2,74 милијарде, а укупно остварених и текућих пројеката – 6,12 милијарди долара. Тренутно, ЕБР финансира 74 инвестициона пројекта у шест земаља.

У српској јавности има доста непознаница када је реч о самој Евроазијској економској унији (ЕЕУ). Многи је пореде с бившим СССР-ом, али руски експерти су више склони да у ЕЕУ виде принципе који су заложени у темеље Европске уније (ЕУ). Ком гледишту сте Ви ближи?

ЕЕУ је формирана и развија се искључиво као економски интеграциони елемент. О томе постоји јасна позиција држава чланица. Када се, на пример, 2013. у јавном простору појавио предлог да се размисли о идеји евроазијског парламента, председници Казахстана и Белорусије су негативно реаговали. Тако се, тренутно, војна сарадња развија у оквиру ОДКБ, а економска – кроз ЕЕУ. У оквиру уније тренутно функционише јединствена бесцаринска унија на територији пет земаља чланица, заједничко тржиште рада, читав систем наднационалних институција које обезбеђују равноправне принципе усвајања одлука и општа правила игре за све чланице. Међутим, наднационална овлашћења уније не важе за области попут спољне политике, одбране, безбедности, хуманитарне сарадње и слично. Због тога се ЕЕУ не може поредити ни са СССР, ни са ЕУ, услед ограничености њене улоге и задатака на тренутном стадијуму интеграције.

Где видите могућности за сарадњу Србије са ЕЕУ и ЕБР? Које би економске интересе Србија могла да реализује том сарадњом?

Тренутно Србија нема, за почетак, ни статус посматрача у ЕЕУ, иако би могла да га добије. Тај статус ће у скоријој будућности можда добити Молдавија, у складу са исказаним интересовањем председника ове земље, али веома је битно напоменути да је одговарајућа правна основа за добијање статуса посматрача при ЕЕУ још увек у изради. Уговор о ЕЕУ из маја 2014. предвиђа да свака земља има право да се обрати председнику Врховног Евроазијског економског савета са молбом да добије статус посматрача при унији. Тренутно овај се уговор ревидира и ускоро би требало да буде коначно дефинисан. ЕБР тренутно има шест чланица – све земље ЕЕУ и Таџикистан. Теоријски, банка може да реализује пројекте и ван ове територије, али засад не постоји такав преседан. Пројекат, чија је реализација планирана на територији трећих држава, може бити разматран од стране Савета банке једино као изузетак и по посебној процедури. У сваком случају, потенцијал за сарадњу Србије и ЕБР постоји. Пре свега, ради се о пројектима у областима електроенергетике, модернизације железничке инфраструктуре, аутомобилској индустрији и пољопривреди, будући да у тим областима државе чланице могу да пронађу интерес за сарадњу са Србијом.

Тренутно обављате и функцију генералног секретара Скупштине народа Евроазије. Који су циљеви ове организације?

Скупштина народа Евроазије је друштвени интеграциони модел. Главни циљ организације је мир и сарадња евроазијских народа, што захтева формирање интеграционих механизама на основу свима прихватљивих вредности попут пријатељства, човекољубља, савести, породице, отаџбине, вере у доброту. Основни механизам за такву сарадњу у друштвеним областима, уметности или бизнису је друштвена или народна дипломатија. Њу карактерише низ предности у односу на државну дипломатију, пошто су људи на том нивоу далеко искренији и отворенији него што то строга правила званичне дипломатије дозвољавају. Од маја 2017, када је организација формирана, до данас, учињено је много на њеном профилисању: донети су основни акти, одређена структура, пројекти, потписани први споразуми о сарадњи са партнерима.

Како видите будућност евроазијских интеграција и могућности за њихово ширење?

Тренутно се у свету одвијају веома значајне политичке, економске и социјалне промене, од којих су многе узроковане развојем интеграционих процеса на постсовјетском простору. Услед светске кризе постала је очигледна објективна неопходност повећања ефикасности и конкурентности економија земаља Евроазије, што захтева даље продубљивање и ширење интеграција. Нови вектор у развоју евроазијске цивилизације, а такође и важан услов за формирање одрживог мултиполарног света је пројекат „Велике Евроазије”, који је комплементаран идејама председника Русије Владимира Путина о економској, политичкој и културној сарадњи народа овог континента. Он је у једном од својих говора истакао да Русија не види будућност евроазијског партнерства само као успостављање нових веза међу државама и економијама већ је неопходно променити политички и економски изглед континента, успоставити мир, сарадњу, стабилност, обезбедити развој и бољи квалитет живота. Стога Велика Евроазија није апстрактни геополитички појам, већ, без претеривања, цивилизацијски пројекат, усмерен ка будућности.

Где Србија може да нађе место, у светлу наше сарадње са ЕУ? Може ли ЕЕУ у неком тренутку да се појави чак и као алтернатива ЕУ, поготово у смислу инвестиција у капиталне пројекте, економске сарадње и робне размене?

У оптимистичном сценарију Србија би могла да буде мост за повезивање тржишта Европске и Евроазијске економске уније, што би било веома корисно и за саму Србију, имајући у виду њене економске интересе и географски положај. При том би Србија могла да одигра кључну улогу у побољшању сарадње између две уније. Тренутно ЕЕУ и Србија воде преговоре о закључивању споразума о слободној трговини. Паралелно с тим, ЕЕУ је изразила интересовање за постизање сличног споразума са ЕУ, са којом Србија већ има тесну сарадњу. Управо ово је тачка пресека интереса свих страна и Србија би сарадњу са Евроазијском унијом требало да посматра као допуну, а не замену за сарадњу са ЕУ.

Деца Евроазије на Тари

Скупштина народа Евроазије је под Вашим председавањем одржала седницу Генералног савета и у Србији, у јулу 2017. године. На који начин ова организација развија односе са нашом земљом?

Прва седница Генералног савета скупштине била је одржана у Србији, на прелепој планини Тари. То није била случајност, будући да се на том месту већ 17 година организује пројекат „Школе пријатељства”, чији је идејни творац мој пријатељ и, званично, мој заменик на месту генералног секретара Скупштине народа Евроазије Млађан Ђорђевић. Након посете „Школи пријатељства”, схватили смо да то није само дечји камп – то је модел заједничког дома, у ком деца из различитих земаља живе заједно, друже се, искрено разговарају, уче о поштовању и разумевању других људи, културама и обичајима различитих народа. То је, заправо, Скупштина народа Евроазије у малом, управо онаква каквом бисмо ми хтели да је видимо. Данас је „Евроазијска школа пријатељства” један од пројеката које подржава Скупштина народа Евроазије. У периоду од 15. до 27. јула ове године окупићемо заједно на Тари децу из око 15 земаља Евроазије.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: