Бељарица остаје оаза птица и шума

Само двадесетак километара од центра Београда, иза Ковилова, или Дунавом девет километара од Калемегдана простире се оаза за више од 160 врста птица, међу којима су орао белорепан и црна рода. То је место где обитавају и видре, дивље свиње, шакали, јазавци, зечеви… Расту шуме врбе и тополе.

У овом делу престонице Дунав се највише разлива па је Бељарица природни бедем одбране града од могућих поплава. Ова локација је још пре 10 година због својстава и природних богатстава требало да буде заштићено добро. Упркос томе постојали су и реални планови да управо ту никне теретна лука чији би капацитет претовара био од три до пет милиона тона различитих врста терета. Од те идеје Министарство грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре је одустало и то, веровали или не, на основу петиција еколошких друштава.

– Првобитно техничко решење за луку, узводно од Пупиновог моста у форланду Дунава на левој обали, једним делом захватало је Бељарицу. Оно је промењено у оквиру разматрања могућих варијанти Претходне студије оправданости. Да је ова измена оправдана утврђено је приликом израде Просторног плана подручја посебне намене, али и на основу дописа Удружења за заштиту животне средине. Због тога је потенцијална локација нове луке, на основу прелиминарних анализа, померена узводније од локације Бељарица, да изградња луке не би имала негативан утицај на животну средину, а пре свега на поједине животињске и биљне врсте које обитавају на централном делу и јужном ободу Бељарице – кажу у Министарству грађевинарства и истичу да је ново предложено решење једно од три која ће се детаљно размотрити као могућа локација нове луке у Београду.

– Претходну студију оправданости са генералним пројектом израђује конзорцијум чији је лидер „Хил интернешнал”. Бесповратна средства за израду Претходне студије оправданости са генералним пројектом, у износу од 800.000 евра, одобрена су кроз „Вестерн Балканс инвестмент фонд” (WBIF). Почетак изградње лучке инфраструктуре нове „Луке Београд” очекује се крајем следеће године – истичу у министарству.

Међу еколошким друштвима чији је глас допринео да се промени одлука где да се лука гради су чланови Лиге за орнитолошку акцију. Они су прикупили више 11.000 електронских потписа да се ово природно благо спасе.

– Иницијативу да се форланд Дунава сачува покренули смо 2010. године и прихватио ју је Градски секретаријат за животну средину. Како процедура налаже, проследио ју је Заводу за заштиту природе Србије који је три године касније као предлог поднео градској скупштини. Пред одборнике скупштине овај предлог дошао је 2015, али је скинут са дневног реда. Већ следеће године најављена је градња луке на 900 хектара простора најбогатијег дивљим врстама – присећа се Драган Симић, из Лиге за орнитолошку акцију.

Електронска петиција нема правну тежину, али носи снажну поруку да у овој земљи постоје људи који брину о животној средини. Због тога чланови Лиге крећу са прикупљањем потписа на папиру да би се овај простор коначно заштитио.

– До сада је било проблема да се Бељарица заштити, али пошто је ступила на снагу ова одлука министарства, препреке више не постоје. Овде обитава 166 врста птица од којих је 137 строго заштићено, а на простору од девет километара гнезде се три пара орла белорепана. Бељарица је и природна брана за Београд у случају поплава. Ту се река, од високог стрмог лесног одсека на земунској страни до насипа на банатској страни, шири на два километра и осамсто метара и заузима простор приближно једнак урбаном делу Новог Београда. Дунав се овде разлива па у град у случају поплава „удара” ослабљена матица и нижа вода – објашњава Симић.

Ова зона припада такозваној касети Панчевачког рита која од плављења прво штити насеља Борчу, Овчу, Крњачу, бројне индустријске и привредне објекте и око 34.000 хектара земљишта. Али и део Земуна, Новог Београда и ниже делове града чак уз обалу Саве.

Зато је важно да се овај простор сачува и спрече неки будући грађевински подухвати.

Како су у Заводу за заштиту природе Србије рекли, студија заштите подручја „Форланд леве обале Дунава код Београда” које би обухватило и делове Бељарице је у изради, и када буде завршена биће прослеђена надлежном органу у даљу процедуру.

До пре неколико година подручје Бељарице, осим малом броју посматрача птица и риболоваца, било је готово непознато.

– Сада већ није тако. Ове долазе бициклисти, шетачи, рекреативци, људи шетају псе, окупљају се за празнике, посебно за Први мај. Речју, Бељарица је постала и излетиште – истиче Симић.

Три локације за луку

У министарству нису прецизирали које су друге две локације предвиђене за градњу луке. Али већ дуже време се као нова места спомињу десна обала Дунава узводно од Винче, близу планираног магистралног пута, или индустријска зона леве обале Дунава низводно од Панчевачког моста на подручју Крњаче. Ниједна од ове три локације, како кажу заштитници природе, није идеална.

Ако би се лука градила узводно од Бељарице, могло би да се деси да нафта и нафтни деривати стигну и до овог простора. У Крњачи је локација на Реви боље саобраћајно повезана, али овде постоје два пара белорепана. Ни Винчу не треба занемарити јер се причало да би ту требало да буде саграђен друмско- железнички мост. Овде живи један пар белорепана.

Политика

Прочитајте још:

Гас у Србији међу најјефтинијим у Европи

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: