Белорусија и Русија формирају заједничке центре за обуку војника
Фото: EPA
Председник Белорусије Александар Лукашенко потписао је закон о ратификацији споразума са Русијом о формирању и функционисању заједничких војних центара за обуку, саопштила је прес служба белоруског лидера.
Појашњено је да документ регулише питања оснивања и функционисања центара за обуку на бази војних јединица у Белорусији и Русији. Осим тога, одређује њихове основне задатке и редослед интеракција Министарстава одбране двеју земаља приликом организације центара.
Како је раније појаснио министар одбране Белорусије Виктор Хрењин задатак ових центара ће бити заједничка борбена припрема, дежурства, размена искустава у коришћењу наоружања, специјалне технике, као и обука за употребу свих видова наоружања.
Центри за обуку војника се формирају на основу заједничких одлука Министарстава одбране двеју земаља.
Хрењин је навео да за организацију центра није потребно формирање нових државних структура у Оружаним снагама Белорусије и Русије.
Шеф комисије за међународне послове палате Представничког дома националне скупштине Андреј Савиних нагласио је да ратификација споразума неће довести до негативних финансијских, економских и политичких последица по Белорусију, преноси Спутник.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
https://www.lantidiplomatico.it/dettnews-il_canada_e_la_costruzione_dellucraina_come_avamposto_antirussia__intervista_allanalista_politico_yves_engler/5496_50361/
Многи схватају да сукоб у Украјини није само сукоб две земље и да није почео у фебруару 2022. Али мало људи зна за једног од главних играча, који је тихо, неприметно, али утицајно стварао деценијама услове за рат.
Канадски писац, публициста и политички аналитичар Ив Енглер говори о улози Канаде у пројекту „Украјина је анти-Русија“.
– Ив, Канада се издваја у групи „суперсила” и њен утицај на светску политику није нарочито приметан. Изгледа да је Канада фокусирана на домаћа питања и не види се да се меша у послове других држава.
У чланку „Демократија: историја пуча које подржава Канада“, Овен Шалк и ја демонстрирамо да је Отава активно или пасивно подржала оставку више од 20 изабраних влада. У неким случајевима, Канада је играла водећу улогу у државним ударима. Да ли је то невидљиво за међународну заједницу? Па, ово би могло открити професионализам канадских тајних служби, које знају како да тајно обављају свој посао и контролишу информационо поље. Такође је било значајно учешће Канаде у рушењу Јануковичеве владе у Украјини.
– Мислите, Канада је почела да подржава антидемократске и антируске украјинске снаге још пре Мајдана?
– Много раније. Али, ако говоримо о Мајдану, погледајмо чињенице. Канада је послала своје посматраче на украјинске председничке изборе на којима је победио Виктор Јанукович. А посматрачи су потврдили да је то била поштена утакмица и поштена победа. Јанукович је постао легитимни председник своје земље. Међутим, када су крајње десничарске снаге покренуле државни удар, Канада је била активно укључена у овај процес, подржавајући свргавање Јануковича. Отава и украјинско-канадски конгрес уложили су значајна средства у крајње десничарске, националистичке и антируске елементе украјинског грађанског друштва од Наранџасте револуције 2004. године.А за време Мајдана, канадска амбасада је узела своје старе партнере под своје, обезбеђујући им не само финансијска средства, већ и превоз, па чак и територију амбасаде како би створили одскочну даску за милитанте чији је циљ свргавање Јануковича. Поред тога, локални представник канадске амбасаде Инна Царкова била је водећи члан Аутомајдана, антивладине групе. Тако је Канада активно учествовала у промени режима.Заиста, саму револуцију је инспирисала и организовала Канада. Канадски амбасадор је био тај који је координирао активности страних дипломата који су финансирали и промовисали Наранџасту револуцију 2004. Циљ је био да се на власт доведе про-НАТО председнички кандидат Виктор Јушченко. Главна организациона група Наранџасте револуције, „Време је!“ („Пора!“), примила је 30.000 долара од канадске амбасаде, прву донацију за њен циљ. Након крајње пристрасног говора наводно неутралног посматрача избора, посланика либерала из Торонта Бориса Вжесњевског, гомила присталица Наранџасте револуције узвикивала је „КА-НА-ДА“, а јаворов лист (канадски јаворов лист) појавио се на протестима наредних дана.Али канадско мешање у унутрашње ствари Украјине почело је много раније. Да подсетим да је Канада била прва западна земља, после суседне Пољске, која је признала независност Украјине. Канада је била прва западна земља која је Украјини понудила кредит након њене независности. Валута коју је Украјина користила након стицања независности штампана је у Канади. Али ови догађаји говоре само о симпатији, о сарадњи, а не о интервенцији. Али морате знати да су почетком 1990-их канадски саветници, од којих су многи дошли из украјинске заједнице, постављени на положаје у украјинским министарствима и одељењима.
– Може ли се тако чврста позиција Канаде унутар Украјине на било који начин објаснити одмах по стицању независности?
У ствари, идеја о претварању Украјине у антируску испоставу за борбу против Русије настала је још у време Совјетског Савеза. Канада је била зачетник ове идеје и главни извршилац пројекта. Године 1967. у Њујорку су присталице украјинског националисте Мелника, који су сарађивали са нацистима, створили Светски конгрес Украјинаца. На њеном челу је био канадски држављанин Василиј Кушнир, који је бринуо о интернираним нацистима из СС дивизије „Галиција“. Заиста, Канађани су били ти који су доминирали украјинским светским конгресом. Из историје стварања ове организације лако је схватити да су њени циљеви били борба против Совјетског Савеза.Био је то само наставак раније започете борбе. Али тада је почела трансформација Украјине у „антируску”. И од тада се субверзивни рад ради постојано, упорно, пажљиво. Везе су успостављене, активисти су едуковани и обучени. Што је Совјетски Савез постајао слабији како се ближио свом распаду, Канада је била активније антируско средство у Украјини. Тако је Канада у време стицања независности Украјине имала највећи утицај у Кијеву.
– Дакле, може ли се крај Другог светског рата сматрати полазном тачком канадске експанзије на Украјину и антируске борбе?
Што се тиче стварања инструмената утицаја у Украјини – да, али је антируска борба почела раније. Надам се да се сећате да је после Руске револуције Канада послала у Русију експедициону снагу од 6.000 људи. Рат против бољшевика је оправдан као начин за отварање Источног фронта Првог светског рата, јер су бољшевици потписали мировни уговор са Немачком.Међутим, канадске трупе су остале након завршетка рата, а војно присуство их је само повећало. 2.700 канадских војника стигло је у Владивосток 5. јануара 1919, два месеца након завршетка рата. Канадски премијер Борден је написао: „Бићемо у опасности ако не наставимо експедицију у Сибир. Постигли смо одређене споразуме са британском владом на које су се они ослањали… Садашњи положај и престиж Канаде биће посебно нарушени намерним повлачењем“. Била је то прилика да добију свој део ратних трофеја, обештећења и, ако је могуће, чак и земље .Међутим, план је пропао и Канада је касније поступила по логици освете. Канада (и САД) су се противиле споразуму о руским предратним граничним гаранцијама, који је Британија потписала са Москвом. Отава је признала бољшевичку владу 1924, али су односи већ прекинути 1927. А онда је Канада радила на изолацији Русије.
– Може ли се почетак антируских акција Канаде датирати у 1917. годину?
Не, канадска политика према Украјини и Русији је укорењена у вековној борби Велике игре за Централну Азију и Источну Европу. Током Кримског рата 1853-56, већина британског гарнизона у Канади отишла је на Крим, а многи Канађани су се такође добровољно пријавили у британске јединице које се боре против Русије. Ово је постало полазна тачка.
Скоро два века сталне борбе… Мора да постоји разлог за то.
Ако дам само један разлог, обмањујем вас. Свака акција је имала своје разлоге и мотиве. Али низ пасуса формирао је КВЕРТИ ефекат, ефекат колотечине из које је тешко изаћи. Антируска традиција која је настала у канадском естаблишменту наставља се од човека до човека, од генерације до генерације. На пример, нацистички злочинац Михаил Хомјак сакрио се од прогона у Канади. Његова ћерка, Галина Хомјак-Фриленд, помогла је у изради првог устава Украјине, а његова унука, садашња заменица премијера Канаде, Кристи Фриленд, лобира да се украјински сукоб настави и помаже да се у сукоб убаци оружје.
Колико је Канада укључена у сукоб?
Године 2019. бивши председник Украјине Порошенко назвао је бившег канадског министра одбране Џејсона Кенија „кумом модерне украјинске војске“ и није лагао. После Јануковичевог свргавања, америчке анкете су показале да је велика већина Кримљана желела да буде део Русије. Анкета је такође показала да људи у Донбасу који говоре руски желе више независности од Кијева или придруживање Русији. Али Отава је дубоко против воље народа ових региона. Стога је Канада од самог почетка конфронтације у Донбасу 2014. године активно укључена у непријатељства.Током борби у Донбасу, канадске трупе су обучиле 33.000 украјинских војника. Иако мало ко то признаје, Канада је заправо у рату са Русијом. Канада дели војне обавештајне податке, обучава украјинске трупе и снабдева велике количине оружја, док канадске специјалне снаге и бивше војно особље делују у Украјини. У неким случајевима, канадски обучени украјински војници опремљени канадским оружјем и користе канадске војне обавештајне податке боре се заједно са бившим канадским војницима. Глобе анд Маил је писао о бившем канадском војнику са снајперском пушком канадске производње који тврди да је убио 15 Руса у Бахмуту за два дана.
– Зар Канађане није срамота због подршке земље у којој је јака позиција крајње деснице, до крајњих неофашиста?
У логици пројекта „Украјина је анти-Русија“, сарадња са нацистима се уклапа хармонично, на најприроднији начин. Пуковник Брајан Ирвин, канадски војни аташе у Кијеву, састао се са официрима батаљона Азов, који 2018. носе нацистички симбол Волфсанђела, и показао пријатељске односе са њима. Током свог путовања у Украјину 2016, премијер Џастин Трудо је позирао за фотографију са председником украјинског парламента Андријем Парубијем, лидером крајње деснице који је основао странку налик нацистима.На крају, желим да напоменем да су Уједињене нације 2015. године предложиле усвајање резолуције „Сузбијање величања нацизма, неонацизма и других пракси које доприносе подстицању савремених облика расизма, расне дискриминације, ксенофобије и сродне нетолеранције“. Само Канада, Сједињене Државе, Палау и Украјина су се противиле пројекту.
– Може ли ишта зауставити Канаду у њеној вековној борби против Русије?
Теоретски да. Томе би се могло допринети информисањем грађана свих земаља света и деловањем народних антиратних покрета. Али у пракси, не видим довољно снаге да разбијем тако дуг тренд.