Београд има највећу душу на свету

Толико ми недостаје Београд и сви моји српски пријатељи да то тешко могу да искажем речима, порука је коју нам шаље словеначки мултимедијални уметник Александeр Станислав Јуркович, познатији по уметничком имену: Нани Пољанец. Током протеклих месеци борбе са невидљивим непријатељем готово да није прошао ниједан дан, а да нас овај свестрани Словенац није питао: каква је ситуација у Србији. Иза Нанија Пољанеца је богат уметнички рад, он је и имитатор и колекционар и човек великог срца. На ширем екс-југословенском простору познат је као телевизијско друго „ја” Дона Корлеонеа, Лењина, Александра Карађорђевића…

– Почетком године нисам могао да дођем у Београд због финансијских околности, касније због епидемије, која нас је све „затворила” у изолацију и наш једини контакт био је пoсредством друштвених мрежа. Моји пријатељи из алтернативног Рефлектор театра обавештавали су ме свакодневно о стању у Србији. Пресрећан сам што смо заједно, 28. априла, урадили промоцију збирке песама Саре Шпелец са насловом „Заљубљеница” која је штампана двојезично на словенском и српском језику. Глумци из београдске представе „Мушкарчине” извели су предивно читање Сарине поезије. Планирали смо долазак у Београд почетком јула, али су нас спречиле нове „корона санкције” са 14 дана карантина по повратку – прича наш саговорник.

Нани Пољанец већ две деценије негује богату сарадњу са Београдом и пријатељство са српским уметницима. А да је заиста тако говори податак да је за протеклих 20 година сваки слободни тренутак користио да дође у Србију. Ево и зашто толико воли нашу престоницу:

– Ту има одговор за два дебела романа. Београд памтим по својој првој посети у јануару 2002, кад сам се безусловно заљубио у овај град који по мени има највећу душу на свету. А те душе нема без предивне енергије људи са којима се дружим, то су: глумци, сељаци, новинари, музејски стручњаци, доктори наука… У Београду данас имам више стотина пријатеља и тај круг се константно шири. И баш због свих тих племенитих људи много волим овај град. Пријатељима волим да кажем да је Београд мој други дом.

Планирао је луцидни Нани Пољанец, добро нам је познато, и да спектакуларно обележи свој 100. долазак у Београд. Увелико је негде пред крај прошле године уговарао и мени: проја, ајвар, чварци, шљивовица… али су га околности спречиле у тој намери.

– Не одустајем. Долазим у Београд првом могућом приликом. То ће у мени пробудити снажне емоције, свакако. Волео бих, да се скупи много људи који ми пуно значе, са којима сам сарађивао и да се провеселимо како доликује. Уприличићемо представљање збирке песама „Заљубљеница” Саре Шпелец уживо, а најважније ће бити да се дружимо и веселимо: „Живот је леп!..”, како пева Оливера Марковић – каже словеначки уметник.

Нани Пољанец ове дане борбе са пандемијом проводи у родној Рогашкој Слатини чији је заштитни знак.

– Све скупа је много бизарно. Поготово почетак карантина у марту, који је целом свету променио живот. Занимљиво је да нас је спасавала уметност и култура за коју многи лидери сматрају, да је непотребна. А шта смо радили у том периоду? Читали смо књиге, гледали онлајн представе, слушали бесплатне концерте са балкона… Рогашка Слатина је једна најлепших бања у овом делу Европе и код нас долазе туристи из целог света. Због епидемиолошких мера имамо забрану путовања, нема авионских летова и осећа се велика криза због мањка туриста. Сада је највише гостију из Словеније, који користе ваучере од по 200 евра, које смо примили од државе. Проблем је организација разних догађаја на дужи рок јер, свако мало уводе се нове мере па је ово за нас који се бавимо културом додатно тежак период. За себе могу да кажем, да никада у животу нисам имао овако кризних шест месеци. Али борим се – наводи уметник.

Упркос свему, Нанија Пољанеца не напушта оптимизам. Ради, каже, колико може због свих здравствених препорука, где су неке мере на месту, а опет друге, наглашава, бесмислене. Питај бога шта ће писати историја о овом периоду за једно десет година, додаје.

– Будућност видим у још већој повезаности међу свим људима, да бринемо о нашој природи и негујемо искрене међуљудске односе. Да покушамо сами да створимо неке брендове са поља културе и уметности, односно да можемо да преживимо слична стања. Наравно и да делујемо независно од званичних институција, које нам неки пут нешто мало нуде, а ми смо увек први којима се затвори славина финансијске помоћи. Ако ћемо се сви усредсредити на бољу будућност биће нам бар мало лакше. Ето толико. Шаљем велик поздрав из Рогашке Слатине у мој драги Београд. Пазите на себе и ширите љубав на све стране. Сваког тренутка помислим на све вас и једва чекам да се видимо – поручује Нани Пољанец.

Политика

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: