Насловна Култура Београдске приче пред руском публиком

Београдске приче пред руском публиком

0
Атеље 212

Атеље 212 са представом „Кафа и цигарете – поздрав из Београда” Мие Кнежевић гостује на Лењинградском обласном фестивалу позоришта у Санкт Петербургу. Јунаци представе кроз седам прича различитих генерација на српски начин причају своје животе.

Руским пријатељима и публици испричаће их Дара Џокић, Милица Михајловић, Небојша Илић, Тихомир Станић, Милица Трифуновић, Марко Грабеж и Светозар Цветковић вечерас на сцени Драмског театра на Васиљевском са којим Атеље 212 годинама уназад негује лепу сарадњу.

– Веома ми је драго да угостимо српске колеге. Моји најбољи пријатељи живе у Србији. Рекао бих да је Србија моја земља. У Београду боравим често, у просеку свака два месеца, и лоше се осећам ако направим дужу паузу. Уназад четири-пет година имамо лепу сарадњу са Атељеом 212. Гостовали смо на њиховим сценама, били увек срдачно примљени. Не знамо шта нам се више допада у Атељеу 212: или гостовање, или публика, или дружење после представе. Ово је прилика да им узвратимо гостопримство – каже за „Политику” Владимир Дмитријевич Словохотов, оснивач и уметнички руководилац Драмског театра на Васиљевском, који је и један од водећих руских позоришних глумаца и успешних бизнисмена, као и почасни грађанин Србије.

– Глумачка професија је провокативна јер увек изнова полажемо испит и пред собом и пред публиком. Језичка баријера нас не плаши јер у свету уметности постоји универзални позоришни језик који је исти на свим сценама света. Када би политичари имали мало више слуха и били мало разумнији могли би да уђу у било коју позоришну салу и да разумеју шта се се дешава у земљи. Човек који руководи позориштем може да управља било којим послом на свету јер је реч о изузетно сложеном организму – каже Словохотов који иза себе има богату глумачку каријеру.

Последњих година због пословних обавеза наш саговорник мање је окренут глуми, али зато не одустаје од грађења реномеа Драмског театра на Васиљевском. У овој театарској кући, која много памти од Октобарске револуције до Другог светског рата, читали су своја дела, рецимо, Александар Блок, Сергеј Јесењин, да би са леве стране овог здања живео млади Јосиф Висарионович Стаљин.

Житељи Васиљевског острва на којем битише ово позориште својевремено су могли да укрсте погледе испод подземних лукова или у неком од оближњих паркова са Гогољем, Достојевским, Пушкином.

Драмски театар на Васиљевском је значајно здање и за Санкт Петербург будући да је реч о особеном позоришту у овом делу „северне Венеције”, како често називају овај град на ушћу Неве у Фински залив.

Позориште које води Словохотов настало је од Литерарног театра с краја 19. века, грађено је за грофицу Фон Дервис и одликују га оригинална архитектонска решења. Пре око 30 година Словохотов је у овом здању најпре основао Експериментални театар сатире који је годину дана касније званично постао државно позориште.

ДТВ представља данас важно руско позориште, а недавно је у оквиру овог театарског центра основана и позоришна академија, јер, како рече Словохотов, треба мислити и на будућност и неговати нове младе уметнике.

Извор: Политика

ПОСТАВИ ОДГОВОР:

Please enter your comment!
Please enter your name here