„Беране – варош без мане“ – нови документарни филм Милије Пајковића и Дејана Мутавџића

Беранац Милија Пајковић, сценариста, писац, наратор, режисер и Дејан Мутавџић из Београда, сниматељ и монтажер, објавили су ових дана свој четврти документарни филм – ,,Беране – варош без мане“, у трајању од 35 минута, тако да је то, за сада, сва прилика, најдужа снимљена сторија о граду на Лиму. Филм је мјешавина историје, науке, археологије, али и лирике.
– Филм смо снимали љетос, у вријеме великих врућина, а монтажа је завршена недавно – напомиње Дејан Мутавџић, иначе и берански зет, који је своје познанство, али и сарадњу са Милијом Пајковићем започео најприје преко спорта и то бициклизма, планинарства, као и триатлона – само за снимање Шареног камена морали смо да се пењемо на планину два пута, јер смо га први пут промашили за мало, наиме испели смо се нешто више него што је требало. Наравно да не жалим труда јер смо имали шта и да видимо, то је по мени прави драгуљ беранске далеке прошлости. Иначе, берански крај је препун природних љепота, на сваком кораку вас очекује пријатно изненађење, а утисци смјењују једни друге немилице.
Пајковић и Мутавџић су, уз овај најновији, до сада снимили и објавили сљедеће документарне филмове ,,Шудиковско чудотворно врело“, ,,Најстарији звонар на свијету“ и ,,Андријевица – варош ни на небу, ни на земљи“.
– Надам се да смо овим нашим документарним филмовима вратили оне некадашње препознатљиве вриједности те врсте седме умјетности, а то су сажет, али и језгровит текст, уз лирску обојеност, јасно изговорену ријеч, прави одабир музичке подлоге и уз придржавање свега оног што је и замишљено за објаву. Поруке које они носе у себи су јасне и недвосмислене. За нови филм прикључио нам се и мајстор тона Бошко Вулевић, мој некадашњи такмичар у бацању копља – напомиње Милија Пајковић, иначе, писац, истраживач наше далеке прошлости, као и познати спортиста и тренер.
Ова остварења Пајковића и Мутавџића су, без сумње, сасвим оригинална, пуна непознатих чињеница, података, али тачних и провјерених, па су и због свега тога за изузетно уважавање и поштовање, још ако се узме у обзир и то да је све рађено само једном камером, сређивано у кућној радиности, а тако урађено да нимало не заостаје за професионалним остварењима урађеним са филмским тимом и у студију.

Жељко Вујотић
Аутор текста је дипломирани правник, уредник часописа ,,Савремена управа и правосуђе“, дугогодишњи умјетнички фотограф из Београда.

Фотографија: Милија Пајковић

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: