Берлински гласачки зид

Сенку на убедљив тријумф Ангеле Меркел на немачким изборима тренутно не баца ништа, али чак и површна анализа гласања показује да, готово две и по деценије по уједињењу, унутар најуспешније велике европске нације и даље постоје обриси бившег ДДР-а.

Слика открива све: дуж срушеног Берлинског зида пружа се граница међу гласачким телима „две Немачке“: на територији некадашњег Западног Берлина, највише гласова су добили демохришћани Ангеле Меркел, а на истоку – бивши источнонемачки комунисти окупљени у партији Левица! Око трасе зида, све осим једне на западу, налазе се (малобројне) већински социјалдемократске изборне јединице, а са сваке стране, у центру, у по једној су победили „зелени“.

Тако (не)очекивана слика има своје јасне узроке. По уједињењу, становништво главног града се заправо није у великој мери измешало. У источном делу града, престоници некадашњег ДДР-а, била је (и остала) велика концентрација чланова некадашње Социјалистичке партије јединства (како се звао источнонемачки КП) и запослених у расформираном државном апарату Валтера Улбрихта и Ериха Хонекера. Они су, једноставно, своје гласове који су се некада „књижили“ комунистима, пренели на њихове наследнике, Левицу.

Пажљивији поглед открива још нешто. У Источном Берлину, иза Левице, на другом месту су увек демохришћани, никада социјалдемократе. У бившој Источној Немачкој, у великом броју се гласало за партију Ангеле Меркел, која је такође била грађанка ДДР-а. Социјалдемократе су победиле у индустријским градовима – у Диселдорфу, Дортмунду, Есену, Хамбургу…

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: